СРПКИЊА У СУЗАМА У УН: Испричала шта је преживела као дете - Чула сам како говоре како ће да нас баце у јаму, као што је то било у рату
У Њу Јорку се данас, у организацији Сталне мисије Републике Србије при Уједињеним нацијама, одржава панел дискусија „Ми говоримо, јер они не могу - гласови које треба чути“- сведочанства сведока и жртава рата у БиХ.
Душанка Станић и њена сестра Светлана које су биле затворене у концетрационим логорима и сведочиле су о свом сикуству.
- Имала сам 8 година када је почео рат у Југославији, наше породице су заједно радиле, заједно су славиле. Нажалост једног хладног априлског јутра мајка ми је рекла да је школа отказана. Рекла ми је да морам да останем код куће и да се играм са сестрама. Нисам схватала да смо ми били мањина. Били смо заточени у кући, јели смо храну само ону коју смо имали код куће. Са осам година сам покушала да схватим шта се дешава.
- Једног дана група војника је дошал у нашу кућу у црном комбију са замраченим стаклима, он је коришћен да се њиме превозе криминалци. Група војника дошла је пред нашу кући у црним униформама и један од њих је уперио је пушку у мене. Он је нишанио у мене и држао упререн пиштољ и натерао нас да уђемо у комби. Нисмо знали где идемо. Одведени смо у школу где смо се приближили стотинама других Срба која су већ била тамо. Открили смо да наредна 3 дана нећемо добити никакву храну - рекла је она и додала да су храну добијали само они који су већ месецима били тамо - једно јаје и танко парче хлеба.
- Чула сам како говоре како ће да нас баце у јаму, као што је то било у Другом светском рату - испричала је она.