Никола Роквић над моштима у сузама: Свети Нектарије је исцелио мог оца Маринка
Никола Роквић након месец дана пешачења и напорних 1.060 километара које је прешао, стигао је у манастир Светог Нектарија Егинског.
Певач је босих ногу и са огрнутом српском заставом ушао у манастир и поклонио се моштима.
Никола Роквић је пољубио икону и испоштовао све обичаје, док је на леђима носио обележје Србије.
Затим је одржана и служба, а Никола је био на ивици да заплаче, све време држећи се за груди.
Израз захвалности Богу и народу
Поносни певач је затим и запевао једну од црквених песама, након чега се обратио присутнима:
- Хвала драги људи на подршци, хвала Вам на љубави. Хвала Вам на томе што сте дозволили да искажем све што сам осећао, што осећам. Првенствено хвала драгом Господу Богу, хвала Светом Нектарију, хвала свим светима.
Имао сам жељу да оца доведем овде
Никола Роквић је затим поменуо и покојног оца, који је нажалост преминуо од карцинома.
- Не знам како бих описао ово путовање, не знам као да сам цео живот чекао на ово. Од кад сам ушао у веру, заволео сам Светог Нектарија, ишао сам му на акатисте, водио сам болесне људе, усмеравао болсне људе ка Светом Нектарију. Имао сам и жељу да свог оца доведем овде, није се отворило, али сам захвалан Светом Нектарију што је мог оца духовно исцелио,а то је много битније од телесног - истакао је Никола, па додао:
- Некада у животу не може да буде све како ми желимо. Зато треба у тим тренуцима када није како ми желимо да се радујемо. Зато што је то воља божија. И господ у тренутку, ако дођемо до те радости у тренутку шаље благослове и отвара нам нове видике. Отвара нам пут који показује да ово није све, да је ово само један трен. А није ни трен у односу на целу вечност, у односу на оно за шта ми живимо.
У врло емотивном излагању, са сузама, Роквић је рекао да је сваки дан био један живот.
- Сваки дан је био један трен. Сваки трен је био божија љубав, радост , чудо, да тако остане и посматрам и молим се господу да у тим тренуцима, пошто се изненадим да опрости мом неверју јер је то у ствари једина реалност , а нажалост ми смо због свих других ствари који нас ометају отишли од Господа бога и онда чекамо да се неко чудо деси. Али господ Бог је милостив , он нам показује пркеос војих свети, преко целе природе, божје творевине, показује своју милост, своју љубав и своју благодат.
Роквић каже да је најрадоснији да све ово пренесе његовом народу и другим људима.
- Не знам овај пут је показао да једини прави и исправни смер, смер боготражње, богоспознаје, смер покајања, пожртвовања, преображења и смер апсолутне предаје целог себе Господу. И када би ме питали шта је то што ми је дало снагу да успем на овом путу тј. што сам ја свој живот дао Господу на овом путу. Рекао сам: „Господе како год буде, ја идем ти знаш најбоље“. Мислио сам да ће бити много теже. Мени је уз божју помоћ све ово било лако-рекао је Роквић на крају говора, када се прекрстио и захвалио још једном Господу богу и Светом Нектарију, Мајки Божјој.
- Радујте се људи - рекао је за крај Роквић и добио аплауз од људи који су се задесели у храму Светог Нектарија.
Извор: Телеграф