ЕКСКЛУЗИВНО
Верица Ракочевић се расплакала усред интервјуа: "Рођена сам у Србији, на Косову и Метохији, а тамо нема никог мог"
Наша најуспешнија модна креаторка Верица Ракочевић, у ексклузивном разговору за портал Србија Данас, поделила је путешествије кроз свој приватан живот, одрастање, каријеру, али се дотакла и многих тема о којима никада раније није говорила. Увек занимљива, расположена за разговор и пуна живописних догађаја, окупирала је нашу пажњу, а ми вам обећавамо да је овај разговор вредан читања и слушања.
Верица Ракочевић, откако је крочила на модну сцену, слободно можемо рећи света, не само Србије и региона, успела је да испише историју својим талентом, визионарским приступом овој грани индустрије и уметности, те добила статус култне личност, која је оличење моде, али и узор многима који су крочили у поменути свет.
Тим портала СрбијаДанас, угостила је у свом модном атељеу који је смештен у самом центру Београда, прецизније у Делијској 3, где је говорила о најактуелнијим темама из свог живота.
На самом почетку се осврнула на одрастање у родном Подујеву, присетила се како је изгледао живот уз њој најважнију фигуру - бака Миљојку, тежак период кроз који је прошла када је остала без оца, али и о оним далеко ведријим темама, попут историјских достигнућа у модној индустрији, подизању своје деце и седморо унучади, као и љубави у којој ужива са супругом Вељком Кузманчевићем.
Верица Ракочевић је модна креаторка која се прославила и ван граница наше земље. Неко ко треба да буде веома поносан због трага који је оставила у модној индустрији. Многима је била инспирација, а верујемо да ће многима тек постати. Када се погледа њен целокупан рад, јасно нам је како одолева свим препрекама и успева да остане релевантна и данас.
Рођени сте у севроисточном делу Косова и Метохије, у месту Подујево где сте провели рано детињство. Део одрастања сте провели и у Закуту, где је био дом Ваша баке Миљојке. Она је била изразито важна фигура у Вашем животу. Како се сећате тих неколико година детињства које сте провели на Космету?
- На невероватан начин сам везана за тај простор, као да сам пупчаном врпцом још увек тамо. Кроз своје снове, као да живим тај простор и даље. Сањала сам бакину кућу која је смештена у горњем делу брда, али и комшијину поред, те једну велику бујицу реке која је однела бакину кућу. Пуно метафора има у мојим сновима. Сећам се како сам се верала по дрвећу, биле су ту и две кућице где су се припремали кајмак и сир. Одлазила сам код баке често, а имала сам свега 15 година када је умрла. Говорили су ми да личимо, да смо сличног карактера, грађе... Она можда није манифестовала топлину, али је била добра особа која није морала да показује колико вас воли, већ је поступцима одавала ту безграничну љубав. Сећам се и данас куће поред пруге, и тога како су ме родитељи спремали поред бунара за обданиште... Изнад пруге је било гробље... Ту је становала и моја тетка, али на моју велику жалост нема ни моје тетке, нема ни њихових гробова...
Шта за Вас значи Подујево? Да ли је то само пука ставка у Вашој биографији или је можда део Ваше душе и упориште свега онога што сте данас?
- Много више од тога! Разумем и схавтам огорченост људи са Косова и Метохије који на овакве приче као што је моја, кажу да је лако нама да причамо из Београда, док они живе онако како живе. Када бих знала да лично могу својом жртвом да променим нешто сопственим одласком на Косово, одмах бих отишла да живим доле. Међутим, много озбиљније ствари имају везе са тим. Све што сам могла до сада, ја сам се трудила.
- Знате, пре једно 15 година молила сам два дивна момка да ме одведу до Подујева и све што сам успела да урадим јесте да загрлим тај знак, на ком је писало на ш*птарском "Подујево". Јако сам емотивно везана за тај простор. Доле су ми гробови баке, стричева, тетки... Јако ми је тешко што не могу да их посетим. Не могу да вам објасним ту врсту емоција. Била сам и пре пар година на Универзитету у Косовској Митровици и свесна сам многих ствари које су довеле до тога да ја у овом тренутку кажем: "Рођена сам у Србији, на Косову и Метохији, а тамо нема никога мог."
Поред тога што је говорила о многим детаљима из приватног живота, нарочиту о најмрачнијем периоду када је изгубила оца, о разлозима због којих је пропустила његову сахрану, а које можете послушати у видео форми интервја који се nnalazi на крају овог чланка, Верица је говорила и о чувеном јелеку који је понела наша прослављена глумица Слобода Мићаловић.
Поменуо бих и чувени сребрни јелек, који је ручни рад, односно вез, а који је наша глумица Слобода Мићаловић понела на Филмском фестивалу у Венецији. Тада је свет имао прилику да види део наше клутуре и нашег фолклора. Да ли су мотиви нашег народа уткани у Ваш рад и да ли Вас инспиришу?
- Један период мог бављења високом модом се заправо бавила нашим културним наслеђем. Ту су биле колекције инспирисане златовезом, ћурчјским занатом, везом са ових простора... На нашу несрећу ми смо дубоко искомплексирана нација и нама је увек значајније и лепше оно што је туђе. Зато нам светски дизајнери "краду" или позајмљују инспирацију са наших простора. Сетимо се велике модне куће која је направила један кроз један кошуљу из војвођанске народне ношње. Једном је представљен и огртач са лицитарским срцима на крзну. Док су се странци инспирисали нама, ми смо копирали оно што није имало никакав културни значај. Што се тиче тог сребног јелека, то није био обичан конац, то је био срмовез. Направљено је око 20 комада, а један је поклоњен Моники Белучи.
Комплетан интервју са Верицом Ракочевић, погледајте у наредном видео запису:
Аутор: Алекса Ракић