BEOGRAD DANAS: Najveća sportska manifestacija u Srbiji - Beogradski maraton
Gde je i šta predstavlja Beograd danas? Švajcarski arhitekta Le Korbizije je jednom prilikom izjavio: “Beograd je najružniji grad na svetu, na najlepšem mestu na svetu.”. Slažemo se sa delom o najlepšem mestu na svetu, a u okviru projekta “Beograd danas”, daćemo sve od sebe da demantujemo prvi segment Le Korbizijeove tvrdnje i istaknemo koliko je diverzitet, koji je obeležio bogatu istoriju našeg glavnog grada, važan i koliko se zapravo lepote krije u šarenilu stilova, epoha i kultura, koje su strujale gradom kroz njegovu hiljadugodišnju prošlost.
Beogradski maraton, najveća i najmasovnija sportska manifestacija u Srbiji, ima dugu i bogatu istoriju. Ova sportska priča počela je kao ideja grupe entuzijasta koji su želeli da ožive trku koja se davne 1912. godine trčala od Obrenovca do Beograda. Prvi moderni Beogradski maraton održan je 8. maja 1988. godine, a inicijativu za njegovo oživljavanje dali su Đoko Vještica, novinar radio stanice "Studio B", i atletski radnik Brana Radović, brat poznatog pesnika Duška Radovića i prvog urednika "Studija B". Ovaj događaj je organizovan uz podršku grada Beograda, a staza je iznosila 23 km sa nekoliko prolaznih ciljeva. U toj prvoj trci učestvovali su samo domaći takmičari.
Sokobanja: Umetnici, kraljevi i genijalci koji su oblikovali ovo čarobno mesto - Od Stevana Sremca do Iva Andrića i Isidore Sekulić
POPOVA PLAŽA U ZAJEČARU Oaza rekreacije i zabave pored Crnog Timoka
ŠABAČKA BIBLIOTEKA: Svetilište znanja, čuvar mudrosti i vrata ka neizmernom blagu ljudskoga duha
Drugi Beogradski maraton, održan naredne godine, produžio je stazu na 46,7 km, sa startom i ciljem ispred Doma Narodne skupštine Republike Srbije. To je bila prva godina kada su se prijavili maratonci iz drugih zemalja.
Jugoslovensko sportsko društvo "Partizan" preuzelo je organizaciju maratona 1990. godine, uz podršku grada Beograda i njegovih službi, komunalnih preduzeća, izvršnih organa, Jugoslovenske narodne armije, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i brojnih sponzora.
Beogradski maraton je priredba prilagođena svim uzrastima i uključuje nekoliko trka:
- Dečji maraton, namenjen najmlađima.
- Trka zadovoljstva, događaj sa najvećim brojem učesnika.
- Polumaraton, urađen po svetskim standardima, namenjen ozbiljnijoj trkačkoj populaciji.
- Maraton, glavna trka manifestacije, namenjena najspremnijim trkačima.
Trkači na Beogradskom maratonu imaju priliku da uživaju u prelepim pejzažima grada. Iako se start i cilj nalaze u centru Beograda, veći deo staze maratona i polumaratona proteže se kroz Novi Beograd, omogućavajući trkačima da uživaju u ravnom terenu. Start svih trka je u Bulevaru kralja Aleksandra; maraton i polumaraton počinju ispred Doma Narodne skupštine. Trasa vodi kroz Bulevar kralja Aleksandra, zatim ulicama Branka Krsmanovića, Žičkom, kralja Nikolaja II i Makenzijevom (gde se nalazi najviša tačka trase) do Trga Slavija. Trka zadovoljstva se tada odvaja od ostalih i ide Ulicom kralja Milana, do Terazija, gde je cilj.
Dalje, trasa ide Nemanjinom, Balkanskom i Ulicom Gavrila Principa, preko Brankovog mosta u Novi Beograd. Nakon što prođu kroz Ulicu 22. oktobra, trkači maratona i polumaratona kreću se levom stranom, Ulicom Aleksandra Dupčeka, Bulevarima Mihajla Pupina, umetnosti, Zorana Đinđića i Milutina Milankovića, dok trka maratona ide pravo, Vrtlarskom i Ivićevom, pa preko Tošinog bunara i Zemunske ulice - narednih pet kilometara. Zatim, maratonci trče kroz Nehruovu ulicu, a zatim 4,5 km na istok Ulicom Jurija Gagarina. Trase maratona i polumaratona ponovo se sastaju na raskrsnici Bulevara Milutina Milankovića i Ulice Milentija Popovića i skreću desno, u Bulevar Mihajla Pupina. Polumaraton se nastavlja preko Brankovog mosta, ulicama kraljice Natalije, kneza Miloša i kralja Milana, do cilja na Terazijama, dok se trasa maratona odvaja levo u Bulevar Nikole Tesle i pravi još jedan, identičan krug. Nakon toga, ide preko Brankovog mosta i istim putem kao i trasa polumaratona, do cilja na Terazijama.
Pandemija Kovid 19 virusa sprečila je održavanje maratona 2020. godine, ali od 2021. godine, tradicija je ponovo nastavljena. U aprilu 2023. godine, tačno u devet časova, počeo je 36. Beogradski maraton. Ove godine, učestvovalo je više od 10.000 trkača, čime je oboren dosadašnji rekord od 8.500 učesnika. Ovaj podvig ne samo da promoviše sport i zdravlje, već i neguje duh zajedništva i tradicije Beograda kao domaćina jednog od najimpresivnijih maratona u regionu.
Projekat je finansiran iz budžeta Grada Beograda. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
