MESO IZ LABORATORIJE SE UVELIKO PRODAJE: Da li biste i vi probali hranu koja je smućkana u epruveti?

Vlasti Singapura još prošle godine su odobrile prodaju piletine koja je nastala u laboratoriji. Britanska korporacija "Nomad fuds" najavila je nedavno da će u saradnji sa američkom kompanijom "Blu nalu" razvijati proizvodnju plodova mora koji će se uzgajati iz ćelija u laboratorijama, a japanski naučnici iz univerziteta u Osaki su se pohvalili da su uspeli da u laboratoriji naprave jestivu repliku identičnu kravljem mesu.

OTKRIVENO KAKO JE PRONAĐEN MALI TOMA (9): Jedan čovek postao nenadani heroj, odmah pozvao policiju

OTKRIVENO KAKO JE PRONAĐEN MALI TOMA (9): Jedan čovek postao nenadani heroj, odmah pozvao policiju

DO KRAJA NEDELJE JOŠ JEDNO CEPIVO U PONUDI: Moderna stiže u Srbiju, evo šta kažu stručnjaci

DO KRAJA NEDELJE JOŠ JEDNO CEPIVO U PONUDI: Moderna stiže u Srbiju, evo šta kažu stručnjaci

SVETI LUKA SPASIO PORODICU NOVOVIĆ IZ KIKINDE: Na dan krsne slave izbio požar, ali je svetac zaštitnik poslao pomoć

SVETI LUKA SPASIO PORODICU NOVOVIĆ IZ KIKINDE: Na dan krsne slave izbio požar, ali je svetac zaštitnik poslao pomoć

Burgeri iz epruvete već su na meniju pojedinih ekskluzivnih restorana, a brojni naučnici širom sveta tvrde da je meso nastalo u laboratoriji naša budućnost, naročito zato što procene kažu da će do 2050. godine na zemlji živeti deset milijardi ljudi koje će biti teško prehraniti. Koje su prednosti i mane ovakvog vida ishrane, koliko je zapravo ovo naučna fantastika, a koliko realnost, i da li ćemo i u Srbiji uskoro jesti meso iz epruvete?

Građani Srbije, inače veliki ljubitelji mesa, zabrinuto su prethodnih meseci pratili kako skaču cene jednog od osnovnog sastojaka njihovog ručka. Početkom juna, o čemu su pisali i mediji, počela je da raste cena svinjetine i piletine za 10 odsto, u avgustu junetine i teletine za 17 odsto, da bi suma novca koja je potrebna da se izdvoji za kilogram mesa u septembru dostigla rekord. Kilogram junećeg buta bez kostiju danas u velikim supermarketima, gde je obično jeftinije nego u mesarama, košta od 850 do 1.000 dinara, svinjskog filea od 650 do 800 dinara, svinjskog buta od 650 do 700 dinara. Piletina je jeftinija, te kilogram pilećih grudi može da se kupi po ceni od 360 do 480 dinara, a bataka po ceni od 330 do 400 dinara. Povećanju cena mesa najviše je doprinelo, kako se smatra, poskupljenje stočne hrane i smanjen obim stočnog fonda.

Opšti problem

Međutim, pored toga što je meso poskupelo, zabrinjava i analiza Grinpisa, ekološkog udruženja aktivista sa sedištem u Kanadi, koja je pokazala da sveže i upakovano meso u nemačkim supermarketima dolazi stoprocentno iz dva najlošija tipa uzgoja životinja. Prema toj klasifikaciji, tip jedan zadovoljava tek minimum zakonskih odredaba gde životinja ima samo osnovne uslove. Tip dva je vrlo sličan, a stoka ima samo nešto više prostora i dodatne opreme. To je pokrenulo velike polemike u Nemačkoj, ali zaključak upućuje na to da kupci ne mogu da plate meso ekološki uzgajane stoke.

Nedostatak stočnog fonda u svetu, moderni trendovi sprečavanja masovnog uništavanja životinja zbog ishrane, kao i tendencije da se smanji zagađenje doveli su do toga da pojedini naučnici uveliko rade na projektu laboratorijske proizvodnje mesa.

Zanimljivo je da se i u Srbiji na Institutu "Biosens" u Novom Sadu radilo na tehnologiji za proizvodnju kultivisanog mesa, a projekte je finansirao američki Institut dobre hrane.

Međutim, dr Predrag Ikonić, viši naučni saradnik Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, smatra da je svet, a naročito Srbija, još uvek daleko od komercijalne proizvodnje ovakvog mesa. Naši naučnici će verovatno moći da naprave ćeliju mišićnog tkiva, ali, daleko je to od bilo kakve komercijalizacije i proizvodnje u smislu da će takvo meso zameniti neki procenat klasično dobijenog mesa.

- Istina je da smo blizu održivog maksimuma kada je u pitanju klasično stočarstvo, pogotovo kada je reč o uzgoju junadi i svinja. Nema dovoljno obradivih površina, prinosa, dosta je problema kod uzgoja životinja, a stočarstvo ima i veliki uticaj na emisiju gasova i efekat staklenih bašta. Ćelije mišićnog tkiva mogu da se uzgoje, ali je pitanje kolika će biti cena jednog takvog burgera kada se svi troškovi uzmu u obzir. Realnije je da će se u budućnosti, umesto mesa iz epruvete, sve više koristiti proteini insekata koji su biološki veoma vredni, ali se lakše i brže proizvedu - smatra on.

Taj proizvod ne treba zvati mesom

Agroanalitičar Milan Prostran kaže da takav proizvod dobijen laboratorijskim putem ne treba zvati mesom.

- Čovek može svašta da pojede, na kraju krajeva, astronauti su dobijali kompletno hranljive obroke u dve, tri tubice. Međutim, stvari treba zvati pravim imenom. Nisam za to da se takve vrste laboratorijski proizvedenih proizvoda, bez živog, biološkog procesa, nazivaju mesom. To su sve eksperimenti, ali to neće moći da hrani čovečanstvo. Ko zna koliko će raznih eksperimenata biti ako se toliko umnoži svet i unište ili smanje prirodni resursi, jer ishrana je, naravno, osnovni nagon čoveka - tvrdi on.

Bezbolno za životinje

Vlasti Singapura odobrile su prošle godine prodaju piletine koja nastaje u laboratoriji, a prvi put će se ovakvo meso prodavati u obliku grumena. Svaki grumen košta 50 dolara, a dr Ivona Gađanski iz Instituta "Biosens" Univerziteta u Novom Sadu je ranije rekla da su finansije jedan od razloga zašto još uvek ni u svetu ne može da se kupi kultivisano meso. Ona je objasnila sam postupak nastanka takvog mesa.

- Biopsijom se od životinje uzima uzorak, što bi za životinju trebalo da bude bezbolno. Takođe, važna stavka je da životinja ostaje živa. Uzeti uzorak se u laboratoriji stavlja u hranljivu tečnost i umnožavaju se ćelije i, kada ih se dobije dovoljno, stavljaju se u špric i dodaju začini, boja i slično - objasnila je dr Gađanski i dodala da se proizvodnja ćelija vrši u bioreaktorima i da je potrebno oko dve nedelje da se umnoži dovoljno ćelija da bi se moglo proizvesti nešto poput mlevenog mesa - kaže ona.