MAKRONOV I MERKELIN BALKANSKI SLOM: "Samit je pošao po zlu čim je počeo, Haradinaj bez priznanja NE PREGOVARA"
Jedino oko čega se kosovski političari slažu jeste da SAD, koje su predvodile NATO bombardovanje 1999. godine, koje je stvorilo put ka nezavisnosti Kosova, treba da budu više umešane u proces.
Francuski predsednik Emanuel Makron bio je na ivici da izgubi živce tokom samita u Berlinu, na kome je glavna tema bio dijalog između Beograda i Prištine, piše "Politiko".
Nakon što je satima pokušavao, bezuspešno, da nagovori tzv. kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da prihvati kompromis kako bi ublažio pogoršanje spora "svoje male zemlje sa Srbijom", francuski predsednik je postao veoma žestok.
- Niste u poziciji da išta tražite - rekao je Makron, podižući glas na Haradinaja dok je grupa drugih lidera sa zapadnog Balkana gledala, navela su za "Politiko" dva izvora koja su prisustvovala susretu u Berlinu.
RAMUŠ UKINUO TAKSE, ALI SAMO OVOM ČOVEKU: Zbog čega je važan kralj makarona, krpa i kesa? (FOTO)
SRBI NA KOSOVU NE ODUSTAJU: Nakon napada albanskih specijalaca na GOLORUKI NAROD organizovan novi protest!
Šta se sve Srbiji sprema do samita u Parizu: Stiže ŠEST UCENA do jula!
Makron je ove nedelje posetio nemačku prestonicu kako bi zajedno sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel vodio samit lidera Zapadnog Balkana koji je trebalo da ima za cilj pokretanje pregovora između Beograda i Prištine. Frustrirani neuspehom EU da postigne dogovor da se ublaže tenzije, Merkel i Makron su odlučili da stvari uzmu u svoje ruke. Do trenutka kada je samit završen u ranim jutarnjim satima, verovatno su poželeli da nisu, prenosi "Politiko".
Umesto da donesu proboj, Merkel i Makron su nesvesno izneli disfunkcionalnu diplomatiju Evrope na javni uvid. Samit je istakao podele ne samo između Kosova i Srbije, nego i između Pariza i Berlina, i između zemalja članica EU i njenog spoljnopolitičkog aparata u Briselu.
Tenzije između balkanskih suseda ponovo su se rasplamsale nedavno nakon što je Kosovo, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost od Srbije, nametnulo 100 odsto uvećane takse na srpsku robu kao odgovor na napore Beograda da blokira međunarodno priznanje Prištine. Srbija je odmah jasno stavila do znanja da neće više učestvovati u dijalogu između dve strane pod pokroviteljstvom EU dok se ovi nameti ne ukinu.
Pred sastanak ove nedelje nijedna strana nije bila spremna da se pomeri sa svojih pozicija, što je navelo neke diplomate da se privatno pitaju treba li samit uopšte da se održi, piše ovaj list.
- Velike zemlje često koriste takve sastanke, koji liderima manjih zemalja nude poželjnu međunarodnu pažnju, kao podsticaj za kompromise. U ovom slučaju, učesnici nisu mogli ni da se slože ni oko širokih "zaključaka" koje su Berlin i Pariz izneli u danima koji su prethodili samitu - navodi "Politiko".
Uprkos neslaganju, i Makron i Merkel su se nadali da će iskoristiti zamah dogovora između Grčke i Severne Makedonije kako bi postigli nekakav proboj u Srbiji i na Kosovu. Bili su razočarani. Sastanak, koji je uključivao lidere iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Severne Makedonije, a koji je takođe trebalo da bude usredsređen na namere zemalja regiona da se priključe EU, "brzo se zapljusnuo u močvaru između Srbije i Kosova", izazivajući kritike da su Berlin i Pariz samo dodatno pogoršali situaciju.
TAČI NA KOLENIMA PRED TRAMPOM: Hašim gleda kako EU propada, pa CVILI pred Amerima!
- Jedina srećna osoba bila je Mogerini - rekao je jedan od učesnika, misleći na šeficu evropske diplomatije Federiku Mogerini.
Uspostavljanjem samita izvan Brisela, koji ima svoj sopstveni proces, a za cilj ima normalizaciju odnosa između tzv. Kosova i Srbije, Francuska i Nemačka su efektivno zasenile Brisel. Iako je Mogerini bila pozvan na sastanak u Berlinu, dobila je malo prostora. Kritičari tvrde da je tokom većeg dela svog mandata, koji je počeo 2014. godine, Italijanka malo pažnje posvetila Balkanu, ali je sa zakašnjenjem postala aktivnija jer je region u središtu politike velikih sila poput Kine i Rusije, "koje žele da tamo šire uticaj", navodi "Politiko". Međutim, do sada je ona malo toga učinila a, kako navodi "Politiko", ne samo da nije uspela da nakon više meseci uspostavi ikakav napredak, već je i stvorila probleme prigrlivši plan koji bi omogućio takozvanu razmenu teritorija duž etničkih linija između dve zemlje.
- Dok neki u Beogradu i Prištini podržavaju tu ideju, Merkel se duboko protivi zbog zabrinutosti da će to stvoriti opasan presedan u regionu sa mračnom istorijom etničkog čišćenja - piše u analizi ovaj list.
Francuska je mnogo više dvosmislena po pitanju razmene teritorija. U saopštenju pre samita, Makron je rekao da oni sa strane neće težiti nametanju rešenja za region i rekao je da "nema tabua". Prištinska delegacija bila je podeljena oko toga da li da prihvati kompromis. Hašim Tači je podržao neki oblik dogovora, ali tarife spadaju u nadležnost Haradinaja, njegovog političkog protivnika. Haradinaj je stavio do znanja da njegova vlada neće odbaciti carine dok Srbija, koja tzv. Kosovo još smatra svojom pokrajinom, formalno ne prizna njegov suverenitet.
Tokom pauze, dok su se članovi drugih delegacija zadržavali na jednom od balkona u berlinskoj kancelariji, Merkel i Makron su odveli Haradinaja u stranu. Oni su ga pozvali da odustane od tarifa na šest meseci kako bi se omogućili pregovori o širem sporazumu, koristeći bezvizna putovanja za građane Kosova i Metohije koji putuju u šengensku zonu kao "šargarepu" (iako je tzv. Kosovo ispunilo uslove EU za liberalizaciju viznog režima, što je jedan od glavnih prioriteta za malu zemlju, konačno odobrenje nije stiglo od svih država članica). Haradinaj nije želeo da se povuče.
- Želim priznanje - rekao je on, prema rečima prisutnih na sastanku, ali nije želeo da govori za "Politiko".
Većina posmatrača veruje da bi, ako se ikada Srbija složi da prizna tzv. Kosovo, ono moglo doći samo na kraju procesa koji bi ponudio glavnu nagradu za Beograd, kao što je članstvo u EU. Merkelova je razgovarala s Haradinajem o važnosti kompromisa u evropskoj politici i strpljenju, pozivajući se na primer ponovnog ujedinjenja Nemačke, za koji je malo ko mislio da će ikada biti moguć u godinama pre pada Berlinskog zida.
- Ne želim da čekam 20 godina - odgovorio je Haradinaj.
U jednom trenutku, Makron je poveo Haradinaja u stranu i sa njim pričao nasamo. Haradinaj je ostao čvrst, nastavljajući da traži da Srbija prvo prizna tzv. Kosovo. Merkel i Makron, priznajući da ne stižu nigde, na kraju su prekinuli sastanak. Kancelarija Angele Merkel objavila je zajedničku francusko-nemačku izjavu u kojoj se kaže da su se Srbija i tzv. Kosovo složili da rade "konstruktivno" na normalizaciji svojih odnosa. Nije se spominjalo da li će dve strane zapravo ponovo pokrenuti zamrznuti dijalog. Veliki razlog za tvrdoglavost tzv. kosovskog premijera je taj što njegov stav uživa snažnu podršku "kod kuće", odnosno na KiM.
- To ga je učinilo veoma popularnim - kaže Milan Nic, analitičar u Nemačkom veću za spoljne odnose (DGAP), koji pokriva region.
IZA KULISA SASTANKA U BERLINU: Merkelova i Makron žele da isključe Trampa iz pregovora o Kosovu!
HARADINAJ UCENJUJE SRBIJU! Ukinuo albanskoj firmi na KiM taksu od 100 odsto, a o taksama prema Srbiji NI REČ!
KIPI MU IZ UŠIJU: Veselji BESAN KAO RIS! Zvao prištinski Expres, pa se žalio na uvrede!
Pitanje je koliko dugo može da nastavi. Merkel i Makron izgledaju kao da nameravaju da prisile Haradinaja da se povuče. Njih dvoje su predvideli još jedan samit početkom jula u Parizu. Kao i EU, SAD su vršile pritisak na tzv. Kosovo da odbaci tarife. Prištinska delegacija se, pre samita, sastala sa Ričardom Grenelom, američkim ambasadorom u Nemačkoj, koji im je ponovio poruku.
Jedino oko čega se kosovski političari slažu jeste da SAD, koje su predvodile NATO bombardovanje 1999. godine, koje je stvorilo put ka nezavisnosti Kosova, treba da budu više umešane u proces.
- SAD su naklonjenije razmeni teritorija ako je to ono što strane odluče. Ideja je u prošlosti podržana od strane srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog Hašima Tačija, ali od tada oni okolišaju. Haradinaj, koji se protivi svakoj promeni granica, nakon samita je tvrdio da to pitanje nije "na stolu", ali su drugi učesnici to demantovali - piše "Politiko".
- Bez SAD-a, nikada ne možemo imati nikakav dijalog, pregovore ili bilo kakav sporazum. EU nije ujedinjena u ovom procesu - rekao je Tači.