"Južni tok" menja ime: Evo kako se odsad zove firma koja gradi gasovod kroz Srbiju

Cevovod kojim će ruski gas iz druge cevi Turskog toka ići do evropskih potrošača kroz Srbiju će graditi "Gastrans", kako se od juče zove firma "Južni tok d. o. o.".

"Gastrans", društvo sa ograničenom odgovornošću Novi Sad, gradiće gasovod kroz Srbiju kojim će ruski gas iz Turskog toka od bugarske granice biti transportovan kroz Srbiju do Mađarske.

"Gastrans d. o. o." je, zapravo, preregistrovana firma "Južni tok d. o. o.". Rešenje o promeni poslovnog imena donela je Agencija za privredne registre 30. januara ove godine. Promenjen je, takođe, i datuma osnivačkog akta: briše se 30. april 2012. godine, a upisuje 26. januar 2018. godine.

Direktori "Gastransa" ostaju isti i to su Dušan Bajatović, sa srpske strane, i Aleksandar Siromjatin, sa ruske strane, jer je ta firma ostaje u mešovitom srpsko-ruskom vlasništvu.

Gasovod koji će graditi "Gastrans" će ići trasom predviđenom za izgradnju gasovoda "Južni tok", u Srbiju će ulaziti kod Zaječara, a kapacitet tog cevovoda biće najmanje 12 milijardi kubnih metara godišnje (kapacitet jedne cevi „Turskog toka“ je 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a Bugarska troši oko tri milijarde), s tim što, prema informacijama "Balkan magazina", konačna odluka još nije doneta, a od kapaciteta će zavisiti i troškovi izgradnje.

NOVE mogućnosti za rast ruske INDUSTRIJE: Proširena američka CRNA LISTA I SANKCIJE

Nekadašnja trasa "Južnog toka" je u Srbiji definisana, za neke deonice je urađena i eksproprijacija, teren je očišćen od mina… Ta deonica duga je 421 kilometar, a bila je predviđena i gradnja dva kraka "Južnog toka": za Hrvatsku dugog 52 kilometra i za Republiku Srpsku dugog 105 kilometara. Srbija je, inače, razmatrala i mogućnost povezivanje gasovodnih sistema sa Rumunijom, pominjani su projekti južnog kraka prema Kosovu, Makedoniji… Ali, nezavisno, i Bugari pregovaraju da oni grade krak ka Makedoniji.

Sa dozvolama Turske "Gaspromu" za polaganje druge cevi "Turskog toka" kroz njihove teritorijalne vode u Crnom moru izgradnja cevovoda kojim će ruski gas preko Balkana biti transportovan do balkanskih, ali i evropskih potrošača je konačno izvesna. To, međutim, razvejava nade Bugara da će se Rusi predomisliti i tu drugu cev usmeriti ka njihovoj obali Crnog mora, do gasnog haba koji njihov premijer Bojko Borisov zagovara od kada je propao projekat "Južni tok" i počela priča o gradnji "Turskog toka".

Pitanje je i kako će Bugarska i Srbija finansirati izgradnju gasovoda na svojoj teritoriji.

I Bugarska i Srbija potpisale su sa "Gaspromom" prošle godine mapu puta za izgradnju gasnotransportnih kapaciteta na svojim teritorijama. Srpski dokument su 27. juna 2017. godine, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, potpisali srpski ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i Aleksej Miler, predsednik Upravnog odbora "PAO Gasprom".

Rusi završili izgradnju "Turskog toka": Prvi krak gasovoda ušao u tursku ekonomsku zonu

U saopštenju "Srbijagasa" tada je navedeno da taj dokument predviđa da će strane sprovesti niz aktivnosti čiji je cilj izgradnja novih gasnotransportnih kapaciteta na teritoriji Republike Srbije.

Rusi su, očigledno je, sada oprezni i ne žele te gasnotransportne kapacitete da predstavljaju kao svoje gasovode na tuđim teritorijama, pa da tako izazovu Brisel.

Jer, iako je sve izvesnije da će gas iz Turske ići kroz Bugarske, pa kroz Srbiju ka Mađarskoj i dalje, kako bi se nadomestio prestanak tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu naredne godine, nema još informacija iz Brisela hoće li EU ponovo pokrenuti svoju "mašineriju" protiv gasovoda kojim će ruski gas stizati u ovaj deo Evrope.

Tilerson opet luduje: SAD protiv gasovoda Severni tok 2

Ali Rusima je očigledno stalo da gasovodi kroz Bugarsku i Srbiju budu izgrađeni, pa ne treba sumnjati da će se angažovati, jer bez tih novih gasovoda njima druga cev "Turskog toka" nema svrhu.

Ostaje, dakle, da se vidi da li će biti dogovoren neki sistem finansiranja poput modela koji je Srbija imala za "Južni tok". Uostalom, Rusi su suvlasnici u "Gastrans d. o. o.".

Ono što je sada bitno je da Srbija što pre sa "Gaspromom" dogovori povećanje kapaciteta Podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor sa sadašnjih 450 na 750 miliona metara kubnih, a možda i više, što zavisi od tehničkih mogućnosti.

Proširenje Banatskog Dvora je bitno zbog toga što to skladište gasa posle izgradnje gasovoda za tranzit tog energenata iz "Turskog toka" više neće biti samo rezerva za potrošače u Srbiji u vanrednim situacijama. Sa produžetkom druge cevi "Turskog toka" preko Balkana, ma kako se taj kopneni deo gasovoda bude zvao, Srbija ne samo da će postati tranzitna zemlja za gas, već sa adekvatnim kapacitetima za skladištenje gasa može da bude značajno gasno čvorište. Uz to, ne treba zaboraviti na to da je sa "Gaspromom" prošle godine dobijena dozvola za preprodaju ruskog gasa, što pruža dodatne mogućnosti za trgovinu tim energentom.