KRAJ JEDNE ERE: Južnoamerički zaokret udesno - II deo
Novi predsednik Argentine Maurisio Makri je pored reformi poreskog sistema, sistema socijalnih davanja i borbe protiv korupcije započeo i sa spoljnopolitičkim zaokretima.
Prvi deo teksta možete pročitati klikom OVDE.
Argentina je ubrzo uvela sankcije režimu u Karakasu, zbog politike predsednika Venecuele koji je nakon poraza na parlamentarnim izborima suspendovao demokratski poredak, načinivši ga samo nominalnim. Ovaj potez je bio deo zajedničkog odgovora većine južnoameričkih država nakon oštrog Madurovog skretanja u autoritarizam.
Dalje, Makri je započeo konkretizovanje postupka uvođenja zone slobodne trgovine između Argentine i Brazila neposredno nakon opoziva levičarske predsednice Dilme Rusef. Takođe, Makrijeva spoljna politika usmerena je na uvođenje zone slobodne trgovine između Argentine i Evropske Unije, što je postavljeno kao jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva.
Makri je ostvario odlične kontakte sa administracijom bivšeg predsednika SAD Baraka Obame, koji je i posetio Argentinu, neposredno nakon promena. Tom prilikom je Obama izjavio kako "Makri ponovo povezuje Argentinu sa svetom".
Pitanje Folklandskih ostrva, Makri je stavio u drugi plan, pokušavši da obnovi narušene odnose sa Velikom Britanijom.
Ipak, načinio je i određene političke gafove. Šefica diplomatije u Makrijevoj administraciji, podržala je javno Hilari Klinton na predsedničkim izborima 2016. godine u SAD.
Teroristički napad na kompaniju FARACO! Naoružani nasumično pucali po zaposlenima, osmoro mrtvih
Ipak, odnose sa Donaldom Trampom, Makri je gradio na specifičan način, najpre pružajući podršku njegovoj oštroj politici prema ilegalnim imigrantima, pošto je počeo da sprovodi mere veoma slične onima koje je inicirao i 45. predsednik SAD.
Takođe, Makri se distancirao od Teherana, ohrabrio vlasti da sprovedu punu istragu u vezi napada na jevrejsku zajednicu u Argentini 1994. godine i osetno približio Izraelu, sa kojim njegova predsednica gotovo da i nije imala kontakte. Tramp je otvoreno podržao Makrijeve reforme i pozvao MMF da odobri tranše novih kredita Argentini, kako bi ekonomske poteškoće bile savladane.
Decembra meseca iste godine, održani su parlamentarni izbori u Venecueli. Država sa najvećim dokazanim naftnim rezervama na svetu , godinama je dubokoj ekonomskoj krizi koja je rezultirala paradoksom da Karakas danas čak i uvozi naftu, koju ne uspeva sam da proizvede, zbog nedostatka tehnoloških kapaciteta i znanja nakon Čavezovih i Madurovih reformi i uskraćivanja gostoprimstva stranim stručnjacima i ulagačima, uglavnom iz SAD.
Država koja je doživela strahovit porast kriminalnih stopa, više ni ne funkcioniše u punom kapacitetu na celoj teritoriji. Lokalni moćnici deluju gotovo nezavisno jedni od drugih i u odnosu na centralne vlasti ili lokalne institucije i bivaju moćniji od njih. Stopa inflacije je u julu mesecu iznosila oko 500.000%, sa tendencijom porasta i mogućnošću da početkom iduće godine dosegne rekordnih 1.000.000%.
"Bacite dovoljno novca pred Trampa i možete pobeći s UBISTVOM" Opasna poruka Donalda ZAPALILA SVET
Iako Madurov režim danas optužuje prevashodno SAD zbog ekonomske krize koja je duboka, traje godinama i nastala je pre uvođenja, relativno simboličnih sankcija, uglavnom personalnog tipa koje targetiraju Madurovo političko i lično okruženje, treba istaći da su SAD zapravo jedan od ključnih spoljnotrgovinskih partnera Venecuele i danas, te da Vašington zapravo trpi ozbiljan deficit u trgovini sa ovom državom.
U prvih devet meseci tekuće godine, izvoz Venecuele u SAD je bio vredan gotovo 10 milijardi dolara (9.677.800.000,00), dok je uvoz iznosio nešto više od 4 milijarde (4.092.500.000,00).
Ekonomska kriza je bastion levice pomerila udesno i orijentacija ka traženju krivca u moćnom, Srednju Ameriku daleko, severnom susedu, više nije imala podršku građana.
Široka opoziciona koalicija koja je okupljala uglavnom stranke desne, ali i pojedine Maduru suprotstavljene partije leve političke orijentacije, odnela je ubedljivu pobedu, uprkos činjenici da je vladajuća opcija koristila administrativne resurse koji su joj stajali na raspolaganju.
Ipak, nakon poraza na izborima, predsednik Maduro povlači poteze zbog kojih biva optužen za suspenziju demokratskog poretka u Venecueli.
Predsednik počinje da vlada uredbama zahvaljujući odlukama Vrhovnog suda Venecuele čije članove je izabrao odlazeći sastav parlamenta, dok je kreiran potpuno paralelni organ "Nacionalni parlament komuna", u čiji sastav ulaze predstavnici lokalnih samouprava uglavnom iz redova Madurove stranke, koji odlukom predsednika Venecuele zamenjuje nacionalni parlament, čiji parlamentarni televizijski kanal biva ukinut.
U martu 2017. godine, Vrhovni sud Venecuele i formalno raspušta zvanični Parlament Venecuele i preuzima pravo na sebe da donosi sva dokumenta iz domena parlamenta.
KORAK BLIŽE DOGOVORU O BREGZITU: EU i Velika Britanija usaglasile deklaraciju o BUDUĆIM ODNOSIMA
Ubrzo bivaju raspisani izbori za Ustavotvornu skupštinu Venecuele u koju se deo poslanika birao glasovima građana (dve trećine), a deo delegirao od strane "sedam društvenih sektora": radničkih sindikata, unija, različitih udruženja građana (jedna trećina). Izborni proces biva vođen na čelu sa Državnom izbornom komisijom koju je imenovao Maduro i uz bojkot najvećeg broja opozicionih stranaka.
Vlast je proglasila referendum uspelim uz zvaničnu izlaznost od 41.53%, dok su nevladine organizacije, posmatrači izbora i opozicione stranke tvrdile da je izlaznost iznosila od 11% do 21% .
Duboka kriza u Venecueli i proces koji je opozicija označila kao suspenziju demokratskog procesa, nastavljen je i 2018. godine. Na predsedničkim izborima Maduro pobeđuje, nakon što je doneo odluku po kojoj na predsedničkim izborima mogu učestvovati samo partije koje su uzele učešće na izborima za Ustavotvornu skupštinu 2017. godine, koje su ključne opozicione partije bojkotovale. Maduro se pozivao na odluku Ustavotvorne skupštine, kojoj je data moć da menja ustavne odredbe.
Maduro je ubedljivo pobedio na izborima, na kojima nije bilo dozvoljeno kandidovanje ključnim opozicionim liderima, uz rekordno nisku izlaznost. Proces iz 2017. godine inicirao je višemilionske proteste širom zemlje, koji su rezultirali hapšenjem gotovo 5.000 ljudi, povređivanjem preko 15.000 demonstranata i pogibijom 165 ljudi.
Predsedničke izbore u Venecueli 2018. godine nisu priznale Ujedinjene nacije , SAD , EU , Lima grupa (Brazil, Argentina, Kanada, Čile, Kolumbija, Kosta Rika, Gvatemala, Honduras, Meksiko, Panama, Paragvaj, Peru).
Lima grupa je i osnovana 2017. godine kako bi države bliži i dalji susedi Venecuele osudile postupke predsednika Nikolasa Madura, što je i učinjeno na sastanku u glavnom gradu Perua 08. avgusta 2017. godine, donošenjem deklaracije, potpisane od strane ministara spoljnih poslova 13 država članica grupe. SAD, EU, Sveta Lucija, Barbados, Bahami, Grenada, Jamajka, Urugvaj, Gvajana su naknadno podržale deklaraciju.
Države Lima grupe su i povukle svoje ambasadore iz Karakasa u znak protesta, zbog postupaka venecuelanskog predsednika.
Komesarijat za ljudska prava Ujedinjenih nacija je zauzeo stav da izbori u Venecueli nisu zadovoljili ni minimum demokratskih standarda.
EU otvara školu za ŠPIJUNE, dve države vodiće glavnu reč, a nisu Francuska i Nemačka
Izbore su od latinoameričkih država priznali: Bolivija, Nikaragva, Kuba, Salvador, Dominika, Antigva i Barbuda, a što se drugih država tiče, priznanje izbora je potvrđeno i od Ruske Federacije, Kine, Turske, Sirije, Belorusije, Severne Koreje, Irana.
Proces zaokreta Južne Amerike udesno je nastavljen i nakon parlamentarnih izbora 2017. godine u Argentini i Čileu. U Argentini je politički blok "Promene", predsednika Makrija uspeo da odnese pobedu na izborima za polovinu članova Predstavničkog doma i trećinu članova Senata Argentine. Iako blok nije ostvario apsolutnu pobedu, zahvaljujući argentinskom izbornom sistemu, postao je vladajuća opcija u ovoj državi sa 41.75% podrške na nacionalnom nivou.
U Čileu je proces zapravo vraćen unazad. Na parlamentarnim izborima pobedila je koalicija "Napred Čile", koju čine desno orijentisane političke partije, osvojivši natpolovičnu većinu. Ipak, treba napomenuti, da je politička scena Čilea generalno za jedan korak pomerena udesno, te da na spoljnopolitičkom planu ni čileanski levičari nisu postupali slično kao njima ideološki srodni političari na kontinentu.
Preminuo načelnik ruske vojne obaveštajne službe (GRU) Igor Korobov
Čile je decenijama strateški partner SAD i uz Kolumbiju, verovatno najverniji saveznik Vašingtona na kontinentu. Čileanska i američka vojska blisko sarađuju i često održavaju zajedničke vojne vežbe, Čile se snabdeva uglavnom američkom vojnom opremom, uživa privilegovan trgovinski status i oslobođen je gotovo svih carinskih i drugih dažbina pri izvozu robe u SAD još od 2004. godine. Od 01.01.2015. godine i sva američka roba je oslobođena carinskih i drugih dažbina, pri izvozu u Čile. Čile je jedina južnoamerička država koja ima uveden bezvizni režim sa SAD.
Na mestu predsednika, članicu Socijalističke partije Mišel Bačelet, nasledio je desničar Sebastijan Pinjera. Interesantno, ovo je Pinjerin drugi mandat na mestu predsednika Čilea.
Prvi put je na vlast došao 2010. godine pobedivši tada aktuelnu predsednicu Mišel Bačelet. Ipak, 2014. godine, Bačelet se ponovo kandidovala i ovog puta pobedila Pinjeru, koji ju je nasledio 2018. godine, pobedivši kandidata levice Alehandra Gulijera.
Ukoliko promene u Čileu nisu suštinske gledano spoljnopolitički, onda u Ekvadoru svakako jesu. Na izborima 2017. godine, kandidat levice Lenin Moreno, pobeđuje kandidata desnog bloka Guilerma Lasa sa tek nešto više od jednog procentnog poena.
Ipak, neposredno nakon pobede, Moreno pravi radikalan zaokret u odnosu na politiku svog prethodnika Rafaela Koree. Korea je odveo Ekvador ulevo kreirajući politiku visokih poreskih stopa za komercijalne banke i velike kompanije, što je Moreno poništio u prvim mesecima po dolasku na vlast.
Moreno je takođe odlučio da se povuče iz bloka ALBA koji su pored Ekvadora činile još Venecuela, Nikaragva, Kuba, Bolivija i još pet ostrvskih država, a u nameri da se distancira od zemalja čije režime Donald Tramp naziva "osovinama zla" (konkretno Kubu, Nikaragvu i Venecuelu).
Takođe je ostvario kontakte sa visokim američkim zvaničnicima najavivši resetovanje odnosa, uskraćivanje posebnog statusa DŽulijanu Asanžu koji se i dalje krije u ambasadi Ekvadora u Londonu i kom je Morenov prethodnik dodelio državljanstvo Ekvadora. Ekvador je po dolasku na vlast Morena započeo sa primenom, istina ranije iniciranog, sporazuma od slobodnoj trgovini sa EU , dok se ponovo počeo oslanjati na investicije iz SAD, stvarajući za njih povoljan zakonski okvir, a potom i uspostavljanje čvršće vojne saradnje, koja podrazumeva i kupovinu vojne opreme.
KRAJ JEDNE ERE: Južnoamerički zaokret udesno
Na primeru Ekvadora se pokazalo da čak i nominalna južnoamerička levica prihvata trend kontinenta i povlači poteze kako na unutrašnjem, tako i na spoljnom planu koji više odgovaraju njihovim kolegama sa desne strane političkog spektra.
Pobeda Žaira Bolsonara u Brazilu, zaokružila je zaokret južnoameričkog kontinenta. Podsećanja na ranije dosegnut nivo kvalitetne saradnje, koja se mogu iščitati u čestitkama novom brazilskom lideru, koje stižu iz Moskve i Pekinga, govore i o izvesnoj bojazni za sudbinu neformalnog saveza, odnosno geopolitičke platforme za usaglašavanje stavova – BRIKS-a.
Pored Indije koja sve otvorenije stavlja interes ostvarivanja savezničkih odnosa sa SAD, a nasuprot Kini, Brazil Bolsonarovim izborom i pratećom promenom na parlamentarnom nivou, postaje za prekookeanske subjekta Rusku Federaciju i Kinu, mnogo više ekonomski, nego li politički ili vojni partner. Bolsonaro je kao ključnog saveznika svoje države već okarakterisao SAD, dok je kao druge važne partnere pored suseda sa kontinenta naveo Japan, Izrael i EU.
Bolsonaro, po temperamentu, političkom stilu i stavovima, neretko podseća na predsednika SAD Donalda Trampa, sa kojim se i sam rado poredi. Politički stavovi Bolsonara, pogotovo oni izrečeni pre dve decenije a kojima pravda vojnu huntu i umanjuje ulogu žena i rasnih manjina u društvu, kao i novije u kojima govori o radikalnim metodama borbe protiv korupcije i kriminala, izazivale su kontroverze tokom predsedničke kampanje, ali se čini da je upravo oštar i neposredan nastup Bolsonara bio njegova prednost u odnosu na kandidata Radničke partije Fernanda Hadada, koji se kandidovao nakon što je bivšem predsedniku Da Silvi bilo onemogućeno da učestvuje u izbornoj trci iz zatvora.
APSOLUTNA SMEJURIJA! Članica EU hoće DEO RUSKE TERITORIJE, bole ih STARE RANE I STARI PORAZI
Bolsonaro je već jasno stavio do znanja da će se na unutrašnjoj političkoj sceni tokom borbe sa korupcijom oslanjati na beskompromisne sudije iz procesa „Auto-perionica“, na vojsku u borbi sa narko-dilerima i na SAD u svojoj spoljnopolitičkoj orijentaciji. Brazil, kao ekonomski, vojno i politički najmoćnija država Južne Amerike, ovim će ne samo ojačati trend zaokreta udesno kompletnog kontinenta, već će učiniti ovu promenu stabilnom kategorijom, bez realnog izgleda za promenu onog obima koji je zadesio kontinent početkom 21. veka, nakon serije pobeda levih pokreta.
Sa geopolitičke tačke gledišta, projekat multipolarnog sveta je tekućim procesom u Južnoj Americi doživeo ozbiljan udarac, a SAD dobile priliku da povrate svoj uticaj, koji su izgubile u ovom delu sveta prilikom razvoja "socijalizma 21. veka".
Raste broj žrtava na protestima u Francuskoj: Motociklista podlegao povredama
Brazil, kao država koja bi jedina imala potencijal da istupi i na svetskoj pozornici u, istina ograničenom obimu, svakako neće učestvovati u projektima koji za cilj imaju stvaranje protivteže SAD, već će prevashodno kroz saradnju sa Vašingtonom, pokušati da ostvari zacrtane ciljeve novih vlasti na svom kontinentu, a potom i da zavredi položaj ozbiljne regionalne sile.
Južnoamerički zaokret nam govori i da su SAD izučile svoju geopolitičku lekciju u Južnoj Americi. Umesto finansiranja prevrata, vojnih hunti, oružanih intervencija i podrške nedemokratskim režimima, Vašington se bazirao na ostvarenje svog ekonomskog interesa, sarađujući i sa sebi nenaklonjenim vladama tokom prethodne dve decenije, u delu sveta koji predstavlja "geopolitičko dvorište" SAD.
Projekti čavizma/kiršnerizma/koreizma i drugi pojavni oblici latinoameričke, političke revolucije s prelaza iz jednog u drugi milenijum, su sami doživeli svoj kraj, s obzirom na nerealno postavljene ciljeve i populizmom kreirane metode rada, uz neobično visok stepen korupcije i nesnalaženja u osetljivom pozivu kakav je vođenje države.
Izabran NOVI ŠEF INTERPOLA: Izbor iznenadio sve! (FOTO)
Takođe, nakon okončanja ovog procesa, uz ojačavanje geostrateške osnove SAD, možemo očekivati i aktivniju ulogu Vašingtona u drugim delovima sveta, ovog puta uz nove ekonomske, vojne i političke saveznike, u deceniji koja sledi.
Prvi deo teksta možete pročitati klikom OVDE.