TRESE SE SULTANOV TRON! Bivši Erdoganov savetnik se vraća u igru: Sada se SPREMA DA GA SRUŠI
Spekuliše se da bi naredni izbori mogli doći pre vremena
Bivši premijer Turske Ahmet Davutoglu izjavio je da je spreman na saradnju sa opozicionim partijama kako bi se suprotstavio vladajućoj Partiji pravde i razvoja (AKP) svog bivšeg saveznika, turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
ČISTKA U BEZBEDNOSNIM SLUŽBAMA: Erdogan hapsi sve redom - iza rešetaka još 149 pučista (VIDEO)
Naslovnica Špigla podigla veliku prašinu u svetskoj javnosti (FOT
BERLIN JOŠ NE MOŽE DA DOĐE K SEBI OD ŠOKA: Trampov gest će oslabiti NATO
Davutoglu je prošlog decembra oformio novu partiju, nakon razilaženja sa AKP, koja bi mogla da naruši podršku Erdoganu.
Bivši premijer je u subotu na sastanku sa članovima svoje nove Partije budućnosti, koja se priprema za moguće rane parlamentarne ili predsedničke izvore, rekao da je Turskoj potrebna nova politička vizija i da trenutna vlada nije sposobna da se nosi sa dnevnim krizama.
- Turska ne može podneti politiku koja postavlja barijere između političkih partija. Jedna stranka ne može polagati pravo na budućnost zemlje i mir nacije - rekao je Davutoglu.
Davutoglu (60), koji je služio kao premijer od 2014-2016. do razilaska sa Erdoganom, osnovao je novu partiju kritikujući predsednika i AKP zbog upravljanja ekonomijom i optužujući je da guši osnovne slobode i slobodu govora. On je objavio da napušta AKP prošlog septembra, navodeći da AKP - koja dominira turskom političkom scenom 17 godina - nije više sposobna da reši problem zemlje i da sprečava unutrašnju debate.On je takođe kritikovao neuspeh vlade da upravlja krizom izazvanom pandemijom korona virusa.
Davutoglu je napustio AKP dva meseca nakon što je bivši zamenik premijera Ali Babakan takođe otišao iz vladajuće stranke, pozivajući se na "duboke razlike". Babakan je u novembru rekao da je Turska "u mračnom tunelu" i upozorio na opasnosti od "vladavine jednog čoveka".
I Babakan je početkom marta prijavio registraciju nove političke partije kako bi izazvao AKP. On je bio jedan od osnivača AKP, koja Turskom vlada od 2002. Služio je kao ministar ekonomije i spoljnih poslova pre nego što je postao zamenik premijera od 2009-2015.
- Pojavila se potreba za novim početkom u Turskoj. Prošlo je skoro 20 godina (od osnivanja AKP). Turska se promenila i, nažalost, politička partija čiji sam bio član počela je da radi stvari veoma suprotne osnivačkim principima - rekao je Babakan u martu.
Babakan je nekoliko dana kasnije obećao da će njegova nova Demokratska i progresivna partija - takođe poznata kao DEVA (šro na turskom znači lek) - pokušati da vrati parlamentarnu demokratiju u Tursku.
Neslaganje između Erdogana i Davutogluoa vuče korene još iz septembra 2015, tokom zagrevanja za vanredne izbore. Prvo je Erdogan, pripremajući se da napusti partiju ukoliko bude izabran za predsednika, pripremio listu imena za novi Centralni komitet AKP, o kojoj je trebalo da se glasa na konvenciji partije kako pravila nalažu. Davutoglu se nije slagao sa nekim kandidatima i tada rekao da će se verovatno povući sa funkcije, ali je usled osetljive političke klime odustao od toga i prihvatio Erdoganovu listu.
Kad je došlo vreme za formiranje vlade, Erdogan je insistirao da imenuje dva ministra sa svoje strane, jednog navodno povezanog sa korupcijom a drugi je bio njegov zet. Takođe je precrtao nekoliko imena sa Davutogluove liste.
Potom je Davutoglu dobio međunarodnu pohvalu za svoju ulogu u potpisivanju ugovora između Evropske unije i Turske u vezi izbeglica, što je aktuelnog predsednika veoma uzrujalo, ne zbog sadržaja ugovora već činjenice da je taj sporazum potpisao Davutoglu a ne on. Štaviše, Davutogluove diplomatske veštine se javno i naširoko hvale, a priznat je i kao efikasan tvorac spoljne politike. Iako se ona smatra "neo-otomanskom", Davutoglu je postavio pristupanje EU za strateški cilj svoje vlade.
Stoga ostavka na mesto šefa vlade i AKP početkom maja 2016. nije bila neočekivana. Prema nekim navodima Davutoglu je čak i u obraćanju povodom ostavke odbio da uvredi Erdogana, navodeći da je njegova čast direktno povezana s njim.
Usledilo je dalje narušavanje odnosa, a krajem maja Davutoglu je pozvao Erdogana da odgovori na izjavu lidera Partije nacionalističkog pokreta (MHP) Devleta Bahčelija, koji je povezao bivšeg premijera sa religioznim pokretom Gulenista optuženim za orkestriranje pokušaja puča u julu 2016.
On je ukazao da predsednik Turske ne treba da ćuti na takve optužbe. Bahčeli je optužio Davutoglua da je povezan sa pokretom Gulen nakon što je ovaj rekao da je Nacionalna obaveštajna organizacija (MIT) pozvala da se bivši general Mehmet Dišli, ključna figura u pokušaju puča, konačno skloni sa dužnosti.
Dišli, koji je prošle godine osuđen na doživotnu robiju, trebao je da se penzioniše 2015, ali je u poslednjem trenutku zadržan na dužnosti. Bahčeli je optužio Davutoglua da je "gulenistički projekat".
Dišli i Akin Ozturk, bivši komandant vazduhoplovnih snaga koji se smatra vođom puča, našli su se među 151 osuđenim na doživotnu robiju prošle godine. Od 2016. oko 80.000 osoba čeka na suđenje, dok je 150.000 javnih službenika, pripadnika vojske i drugih delatnosti dobilo otkaze ili je suspendovano zbog sumnje da su učestvovali u puču. Ankara je kao organizatora puča označila imama Fetulaha Gulena koji se nalazi u Americi.
Spekuliše se da bi naredni izbori mogli doći pre vremena
Političke partije u Turskoj su u rivalskim savezima od nacionalnih izbora 2018. AKP i njeni nacionalistički saveznici MHP obezbedili su parlamentarnu većinu na osnovu 53,7 odsto glasova, dok je Erdogan na predsedničkim izborima u junu - originalno zakazanim za novembar 2019. - osigurao pobedu u prvom krugu sa 52,6 odsto glasova.
Sledeći izbori u Turskoj zakazani su za 2023, ali spekuliše se da bi se mogli održati već u novembru, a opozicione partije navode da bi vlada mogla da porani sa izborima ukoliko vidi da se njena podrška rasipa, nakon poraza na lokalnim izborima od strane opozicione Republičke narodne partije i Iji.
U skladu s tim, turska opozicija je u maju ove godine izazvala Erdoganovu AKP na vanredne izbore, međutim Davutoglu je upozorio vladu da ne menja nacionalnu agendu spekulacijama o ranim izborima ukoliko nije ozbiljna u vezi toga.
Nakon što je Davutoglu definitivno raskrstio sa AKP u septembru 2019. ankete su pokazale da su novosnovane partije slab izazov AKP, međutim nakon poraza na izborima za gradonačelnike u Ankari i Istanbulu prošle godine čak i mali gubitak podrške mogao bi naneti štetu Erdoganovom cilju da produži svoj ostanak u vlasti.
- Mi, kao Partija budućnosti, nismo zabrinuti zbog vanrednih izbora, bilo kad da se održe. Ako je vaša svrha da sazovete rane izbore, samo napred, hajdemo. Ali, ako vas muče sitničavosti poput menjanja nacionalne agende zbog glasina o puču ili ranim izborima, onda prestanite da trošite energiju naše nacije takvim jeftinim manipulacijama - rekao je Davutoglu na video postavljenom onlajn.
Tajni izveštaji navode da Erdogan želi da promeni izborni zakon i podzakone parlamenta kako bi povećao broj potrebnih poslanika za parlamentarnu grupu sa 20 na 30. Stručnjaci ukazuju da bi se AKP mogla okrenuti ranim izborima imajući u vidu jačanje opozicije i finansijske posledice pandemije korona virusa.
Ankete pokazuju da je podrška Erdoganu opala tokom ekonomske krize izazvane pandemijom, turske invazije u severnoj Siriji i Libiji, te talasom izbeglica u Turskoj. Ipak, analitičari ukazuju da bi njegova uloga u jačanju prisustva Ankare na Bliskom istoku, posebno Siriji, kao i sukobima u većinski kurdskim provincijama, mogla bi oterati glasače AKP u štab Davutogluove ili Babakanove stranke.
BRITANCI TEŠKO OPTUŽILI NEMAČKU: "Predali ste Evropu Rusima"
"CILJ MI JE DA UBIJAM MUSLIMANE" Uhapšen mladić (21) u Nemačkoj zbog pretnji da će izvršiti napad
SAVETNIK MERKELOVE BESAN: Povlačenje hiljade američkih vojnika iz Nemačke JE NEPRIHVATLJIVO!
RUSIJI BILO POTREBNO 60 SATI DA PROBIJE ODBRANU NATO, A SAD... Stručnjaci predviđaju pobedu Moskve u ratu sa Alijansom
ON JE JOŠ 2010. PREDVIDEO PROTESTE U AMERICI: Ovo je njegova teorija za predviđanje budućnosti! (VIDEO)
