Poznato je da karbon keramičke kočnice pružaju mnogo bolje performanse od običnih livenih, ali postoji i razlog zašto ih uglavnom koriste samo automobili visokih performansi. Glavni je to što koštaju hiljade evra, a evo i zašto…
Proces proizvodnje karbon keramičkih kočnica je u najmanju ruku ekstravagantan. Priloženi video pokazuje u detalje celokupan proces koji je „malo“ komplikovaniji od tipične trake za sklapanje. Diskovi započinju život kao sirovi materijali: smola i isečeni delići ugljeničnih vlakana. Tokom procesa proizvodnje, mašine liju smešu u kalup oblika diska. Međutim, proces se ne oslanja samo na mašine.
Radnik dobije kalup napunjen do polovine, zatim postave osiguravajući prsten, i aluminijumska jezgra u odgovarajuće proreze. U konačnom proizvodu, ova jezgra predstavljaju kanale za hlađenje diska. Druga mašina napuni kalup do kraja pre nego što prođe kroz proces presovanja pri 20 tona pritiska, pri temperaturi od 200°C. Ovaj proces sabija ugljenična vlakna i pretvara smolu u plastiku. Nakon procesa hlađenja, radnik vadi disk iz kalupa nakon čega mašina buši rupe za hlađenje i ravna površinu po potrebi. Potom, gomila diskova opet prolazi kroz proces grejanja.
Diskovi se peku u pećnici dva dana na temperaturama do 1,000°C. Ovde se plastika pretvara u ugljenik tokom hemijskog procesa. Diskovi se nakon toga tretiraju prahom od silicijum karbida, nakon čega opet idu u pećnicu na 24 časa, gde se postepeno greju do 1,700°C. Blagi vakum se primenjuje kako bi otopljeni prah ušao u disk. Konačno, disk se premazuje zaštitnim slojem, ide opet u pećnicu gde se taj sloj suši, nakon čega robot ravna površinu za finalni izgled.