Odlučili smo da se fokusiramo na jeftinije automobile, takođe nismo hteli da gledamo ni preskupe automobile, već smo odlučili da vidimo šta se sve može kupiti sa budžetom od 3000 evra. Uspeli smo da pronađemo 5 automobila za koje smatramo da se najviše isplate za ovaj novac. U obzir smo uzimali godište, kilometražu, održavanje, ali i marku vozila.
Polo Mk4 dužine je 3.916 mm, što znači da konstruktori nisu obavezno žurili da preskoče “magičnu” granicu od 4 metra. Tokom svog životnog veka konkurencija ga je sve oštrije i oštrije napadala, a posebno je ironično što mu je jedan od najozbiljnijih rivala bila Škoda Fabia. Dostupan kao hečbek sa troja i petora vrata, ali i kao sedan koji se izgledom solidno razlikuje od hečbeka pošto je on u suštini namenjen specifičnim tržištima. VW Polo je redizajniran 2005. godine kada je dobio nove farove koji su mu dali mnogo ozbiljniji izgled. Kao polovnjak drži visoku cenu, iako mnogi konkurenti nude i više od njega. Nije se baš proslavio pouzdanošću. Razni problemi su rešeni prilikom redizajna.
Radno okruženje vozača je vrlo ergonomično, praktično i funkcionalno. Naravno, po VW tradiciji deluje hladno i “dosadno”. Sedišta su udobna. Kabina je prostrana, mada ne možete da očekujete da pozadi udobno sedi troje odraslih. Kvalitet materijala u kabini je generalno dobar, mada tu često dolazi do sukoba mišljenja. Neki kažu da ima previše tvrde i nekvalitetne plastike.
Zapremina prtljažnika je 270 do 1.030 litara. Po ovom pitanju Škoda Fabia ga nadmašuje za 30 litara u osnovnoj zapremini. Ima prosečan broj pregrada za sitnice. Opciono može da se dobije fioka ispod suvozačkog sedišta. Vozač može da nađe odličnu poziciju za upravljačem, mada mogućnosti podešavanja zavise i od paketa opreme.
Stariji vozači i dalje veruju da su VW modeli neudobni kao Golf “dvojka”, ali iznenadili bi se koliko je Polo udoban. Lako apsorbuje čak i ozbiljnije neravnine ili rupe. Putnici se ne zamaraju previše ni nakon dužih putovanja. Upravljač nije namenjen sportskoj vožnji - lagan je i ne baš precizan, što nam govori da je namenjen opuštenoj i udobnoj vožnji. Snaga motora ide od 55 KS, pa sve do verzija sa 1.8T motorom sa 150 ili 180 KS. Možda deluje i previše, ali podsetimo se da neki konkurenti imaju i snažnije sportiste. Tu je i obožavani 1.9 TDI sa 101 KS ili 130 KS. Štedljiviji vozači više vole trocilindarski 1.4 TDI, dok oni kojima je izdržljivost najvažnija najviše cene 1.9 SDI bez turbo punjača.
Počela je da se proizvodi oktobra 1999. godine u hečbek verziji, a karavan je predstavljen septembra 2000. godine. Nakon prve generacije modela Octavia, Fabia je nastavila vrlo uspešno da vraća sjaj marki Škoda. Bila je hit kod kupaca, ne samo zbog toga što su je mnogi videli kao jeftiniji VW Polo, nego i zbog privlačnog dizajna i generalno praktičnosti, naročito karavan verzije.
Deo uspeha ovog modela bila je i činjenica da su gotovo svi mehanički i elektronski delovi i komponente bili razvijeni od strane VW grupacije ili u saradnji sa njom, ali su bili ponuđeni u jeftinijem paketu u odnosu na VW Polo ili Seat Ibizu. Dakle, „skoro“ pravi VW u pristupačnijem pakovanju. Jedini „tragovi“ koji nisu imali sa VW grupacijom, a koji su ostali u Fabiji su 1.0 i 1.4-litarski 8V MPI motori, koji su bili modifikovane verzije Škodinog 1.3-litarskog motora a koji se koristio u modelu Favorit pre nego što je VW preuzeo kormilo. Prvi redizajn je usledio 2004. godine, kada su izmenjena svetla za maglu, maska hladnjaka, zadnje svetlosne grupe, ugrađen je novi volan, a izmenjeni su i paketi opreme. Proizvodila se kao hečbek sa petora vrata, karavan i kao sedan, namenjen posebnim tržištima (jugoistočna Evropa, Turska, azijske zemlje...).Drugi modeli u njegovoj klasi su: Opel Corsa, Ford Fiesta, VW Polo…
Enterijer nije luksuzan, kao što niko nije ni očekivao – jednostavan je i funkcionalan. Plastika i drugi materijali u kabini su osrednjeg kvaliteta, mada su prilično otporni na habanje i ogrebotine. Ipak, to u velikoj meri zavisi od toga kako se auto tretira. Komande su ergonomično raspoređene, mada ne bi smetalo da su komande ventilacije, odnosno klima uređaja malo više pozicionirane kako ručica menjača ne bi smetala vozaču u određenim pozicijama. Generalno, unutrašnjost deluje hladno, ali ne i jeftino/siromašno. Ne bi smetalo da pozadi ima malo više mesta.
Hečbek sa svojom dužinom od 3.960 mm nudi prosečan prtljažnik od 260 litara, ali zato kada se obore nasloni zadnje klupe dobija se 1.015 litara. Sa druge strane, karavan je duži u zadnjem delu – ukupno 4.220 mm, pa ima osnovnu zapreminu prtljažnika čak 426 litara, što se uvećava na 1.225 litara obaranjem zadnjeg naslona. Ni sedan verzija nije loša uprkos nepraktičnom obliku zadnjeg dela, s obzirom da je iste dužine kao karavan – njen prtljažnik je od 438 do 789 litara. U kabini ima prosečan broj i zapreminu pregrada i ostava za razne stvari. Generalno, bez obzira na verziju – Fabia je vrlo praktičan automobil.
Napravljen je odličan kompromis udobnosti i voznih osobina. U krivinama se ponaša bolje nego što se to očekuje kada prvi put sednete za njen volan. Ugrađivali su se benzinci od samo 1.0 sa 50 KS do 2.0 litra sa 8 ventila i 116 ili 120 KS. Tu je i čitava vojska 1.2-litarskih (sa 3 cilindra) i 1.4-litarskih motora sa 2 ili 4 ventila po cilindru i u raznim verzijama snage. Kada su dizelaši u pitanju, posebno su popularni mali 1.4 TDI trocilindraši snage 69, 75 ili 80 KS, dok je 1.9 TDI sa 101 KS prava poslastica u ovom vozilu. Najsnažnija verzija, suprotno logici sportskih verzija, jeste 1.9 TDI sa 131 KS u VRS verziji. Tu je i dizelaš bez turbo punjača, "anemični" 1.9 SDI sa 64 KS i 125 Nm, mada nakon određenog navikavanja nije uopšte loš.
Francuski proizvođač je već duže godina na tržištu, a treća generacija modela Clio je sasvim solidan automobil kako za mladu osobu, tako i za manje porodice, a praktičan je i za starije ljude. Dostupan je u verziji sa 3 i 5 vrata ,a takođe je tu i karavan varijanta pod nazivom Grandtour.
Kvalitet unutrašnjosti je na zavidnom nivou, a takođe Clio može da ima dosta lepu opremu.
Karoserija je relativno dobrog kvaliteta, krila su plastična pa je tu i manje problema. Ozbiljnijih problema sa korozijom ne bi trebalo da bude.
Motori koje bi izdvojili jesu:
– 1.2 benzin – za ljude koji dosta voze po gradu ovo je pravi izbor, podnosi TNG, jednostavno održavanje
– 1.6 benzin – za ljude koji imaju više vožnje van naseljenog mesta, a ipak žele jednostavnog i kvalitetnog benzinca
– 1.5 DCi dizel – ne smemo izostaviti dizelaša, verovatno i najpopularniji izbor, svakako poznatog po svojim problemima sa diznom i pumpom visokog pritiska, ali to je retko i dešava se na primercima sa kilometražama često preko 400 hiljada. Moj izbor bi bio motor jačine 86 konja i menjač od 5 brzina, ovim ćete izbeći DPF filter koji u ovoj varijanti motora i menjača nije bio ugrađivan.
Za mladju populaciju idealan izbor jeste Clio GT, motor 1.6 16v sa 128 konjskih snaga, čista snaga bez turbine, jednostavno održavanje, niska kilaža i zagarantovana zabava.
Treću generaciju Punta znamo pod tri imena, što često zbunjuje kupce, ali i vlasnike. Objasnićemo tu problematiku. Za razliku od prve dve generacije, treća je znatno ozbiljniji automobil koji je uspeo u velikoj meri i da popravi imidž italijanske fabrike po pitanju pouzdanosti njenih modela.Drugi modeli u njegovoj klasi su: Peugeot 207, Opel Corsa, VW Polo, Seat Ibiza…
Unutrašnjost može u dobroj meri da se razlikuje u zavisnosti od toga da li sedite u Grande Puntu, Puntu Evo ili „samo“ Puntu. Paket opreme takođe može da donese veliku razliku. Stoga nije lako generalizovati kvalitet materijala i završne obrade. Generalno, vozač može lepo da se smesti, komande su vrlo ergonomično smeštene i atmosfera je prijatna. Viši putnici pozadi mogu da imaju problema sa prostorom za noge. Prtljažnik od 275 litara nije baš impresivan, pošto glavni rivali (npr. Fiesta i Clio) uglavnom imaju veću zapreminu – ne drastično, ali „na papiru“ pobeđuju. Prtljažnik ima tablu koja može da se podigne, čime se dobija duplo dno, ali i ravna površina kada se obore nasloni zadnjih sedišta – to olakšava ubacivanje i transport dužih predmeta.
Malo tvrđe podešeno vešanje, ali nije neudoban. Npr. malo je neudobniji od 207-ice ili Clia. Odlično se ponaša u krivinama – sportski nastrojeni vozači mogu da uživaju, mada bi volan mogao da bude malo „teži“ i da šalje više informacija sa točkova. Nema iznenađenja prilikom oštrih manevara. Kod Evo verzije poboljšana je zvučna izolacija. Ima City mod za gradsku vožnju, tako da može volan da se okreće malim prstom, što u velikoj meri pomaže kod parkiranja.
Fiat Bravo ima dovoljno sportskog duha da bude i mladalački, ali i dovoljno praktičnosti da bude porodični automobil. Možda bi bilo logičnije da su ga nazvali Brava, pošto je “originalni” Bravo iz 90-ih bio “sportskija” verzija sa troja vrata, dok je Brava bila duža verzija sa petora vrata. Bravo nasleđuje model Stilo. Dostupan je samo u verziji hečbeka sa petora vrata - ne postoji karavan ili verzija sa troje vrata. Blagi redizajn je odrađen 2010. godine. Prestao je da se proizvodi 2014, a nasledio ga je model Tipo. Primećujete kako Italijani vole da se igraju sa imenima modela - ne bi nas čudilo da nakon Tipa stigne Ritmo (njega se uglavnom sećaju samo starije generacije). Ima širok izbor dizel i benzinskih motora, pri čemu su mane i prednosti dizelaša uglavnom dobro poznate s obzirom da su se ugrađivali u razne modele i drugih marki. Drugi modeli u njegovoj klasi su: Renault Megane, Ford Focus, VW Golf…
U kabini imamo kvalitetne materijale i završnu obradu. Enterijer je takođe stilski odlično izveden, sa solidnom ergonomijom. Na zadnjoj klupi udobno mogu da se smeste dve osobe - treća će imati problem zbog nedostatka prostora za stopala, a i širina za ramena nije baš za pohvalu. Dugačak je 4.336 mm. Prtljažnik ima od 400 do 1.178 litara kada se obore nasloni zadnje klupe. Ima prosečan broj i ukupnu zapreminu raznih pregrada za sitnice. U zavisnosti od opreme, tu su i razni priključci kao i multimedija. Navodno je karavan verzija, koja bi bila znatno praktičnija, već bila gotovo spremna da krene ka kupcima, ali ipak nikada nije krenula u proizvodnju.
Oslanjanje nije baš udobno podešeno. Nije toliko strašno, ali duža vožnja po lošem putu može da bude vrlo zamorna i amortizacija većih neravnina nije na zadovoljavajućem nivou. Ali zato kada se nađete na putu sa krivinama možete da uživate u njegovoj upravljivosti, preciznom upravljaču i preciznom menjaču. Po Fiatovoj tradiciji ima i tzv. “gradski” mod, koji okretanje volana prilikom parkiranja čini pero-lakim. Sa druge strane, preglednost nije najsjajnija.