Nemački radio Dojče vele (DW) piše danas, pod naslovom "Nafte bušotine kao spas ili dugoročna šteta?", o aktuelnoj polemici između vlasti i ekoloških aktivista u Crnoj Gori povodom početka istražnog bušenja nafte u crnogorskom podmorju.
Crna Gora je, prema očekivanjima nadležnih, na korak od pronalaska nafte i gasa u svom podmorju. To bi, kako tvrde, moglo da bude sudbonosno da zemlja izađe iz ekonomske krize, navodi se u tekstu i dodaje da ekolozi protesuju i traže obustavu tih aktivnosti.
Konzorcijum italijanske kompanije Eni i ruskog Novateka počeo je 25. marta istražno bušenje kod Ulcinja, na 28 kilometara od obale i na 6.500 metara dubine. Potraga bi trebalo da traje najduže šest meseci.
Kao i pre nekoliko godina, kada je Crna Gora pokrenula prve korake u potrazi za naftom u podmorju, ekološke organizacije protestuju i traže da se odustane od projekta. Vladajuća URA zatražila je i referendum o tom pitanju, ali je premijer Zdravko Krivokapić to indirektno odbio, navodi radio.
Nova vlast, oštra u kritici skoro svih poteza prethodnih vlada Demokratske partije socijalista (DPS), priznaje da su u ovom slučaju uradili dobar posao. Sada su se, međutim, i oni našli na meti kritika 60 nevladinih organizacija.
- Prethodna Vlada napravila je licemeran potez potpisavši ugovore o koncesiji, jer se 200 zemalja sveta obavezalo da će do 2050. godine ići ka postepenom napuštanju korišćenja fosilnih goriva - ocenjuje Nataša Kovačević, direktorka ekološke organizacije Grin Houm (Green Home) u razgovoru za nemački radio.
Napominje da je u međuvremenu Crna Gora dobila novu Vladu, koja je ranije, kao opozicija, iznosila sumnje u korupciju u ovom poslu.
- Ipak, nova vlada odbija reviziju ugovora, pravdajući se da sve veći dug države zbog gradnje autoputa treba pokrivati bilo kojim prihodom, kršeći sve direktive Evropske unije - dodaje ona.
Kovačevć strahuje od mogućih ekoloških incidenata, poput onih u Meksičkom zalivu, Indoneziji, Brazilu ili Nigeriji.
- Čak i tokom redovnih operacija, naftne platforme imaju 11 izlivanja godišnje, dok prema istraživanjima Britiš Petroleuma, tokom radnog veka jedne naftne platforme, prosečno se beleže 44 izliva - navodi ona.
Državni sekretar crnogorskog Ministarstva kapitalnih investicija Marko Perunović, s druge strane, iznosi uveravanja da je mogućnost ekoloških incidenata izuzetno mala "i meri se promilima“, dodajući da su se, u slučaju da dođe do neželjenog scenarija, koncesionari ugovorom obavezali da saniraju posledice, odnosno da obeštete, kako državu, tako i treća lica koja bi pretrpela štetu.
Aktivistkinja Kovačević ističe, međutim, da "Eni ima 400 izlivanja u redovnim operacijama širom sveta, a Novatek je na 'crnoj listi’' i pod sankcijama SAD, i Crna Gora je prepuštena takvim investitorima.
- Takođe, mi nemamo specijalizovana plovila, već samo par čamaca za spasavanje, dok jedini inspektor za tu oblast nema licence koje mu omogućavaju da pristupi platformi, a time ni da vrši kontrole - tvrdi ona.
DW podseća da je ministar kapitalnih investicija Mladen Bojanić nedavno izjavio da se potencijalne rezerve nafte i gasa u crnogorskom podmorju procenjuju na milijarde evra.
Dodaje da je Crna Gora u permanentnoj ekonomskoj krizi, i da se nedavno našla u fokusu pažnje Evropskog parlamenta i uticajnih zapadnih medija zbog duga od blizu milijardu evra prema Kini za gradnju autoputa. Nakon eventualnog pronalaska nafte i gasa, predviđeno je formiranje državnog fonda za naftu, po uzoru na norveški, koji je finansijski najmoćniji na svetu i koji čuva milijarde za buduće generacije.
Dok Perunović ističe da je ugovorom sa koncesionarom definisano da državi pripadne između 62 i 68 odsto prihoda od eksploatacije nafte i gasa, čija bi proizvodnja mogla da krene za četiri do šest godina, Kovačević sve to naziva nagađanjima vlade.
Sagovornici DW-a dijametralno suprotno gledaju i na mogućnost koegzistencije turizma i naftnih platformi.
- Mi ćemo da ugrozimo 24,2 odsto BDP od turizma i godišnji prihod od 1,1 milijardu evra, a u slučaju ekoloških incidenata i da trajno devastiramo. Ako se pronađu nafta i gas, stići će i tankeri, podzemni gasovodi i naftovodi duž primorja. Ko bi želeo da pliva, jede morske plodove, šeta ili da se odmara u jednom takvom industrijskom i nezdravom ambijentu, koji se licemerno zove lepota divljine (wild beauty) - kaže Nataša Kovačević.
Marko Perunović uzvraća da "u Jadranskom moru, u italijanskom i hrvatskom podmorju, već postoji preko 1.500 bušotina, pa svedočimo da turizam u tim zemljama ne samo da nije ugrožen, već je u ekspanziji".
U međuvremenu, Energetska zajednica (EZ), koja okuplja države EU, Jugoistočne Evrope i Crnomorskog regiona, pokrenula je postupak protiv Crne Gore zbog istražnog bušenja nafte i gasa, koji treba da bude završi u narednih šest meseci.
- Ako se utvrdi postojanje ozbiljnih i trajnih kršenja obaveza, Crna Gora će biti međunarodno obeležena kao zemlja koja krši međunarodne sporazume a to će nadalje uticati i na sam proces pridruživanja EU, posebno u oblastima životne sredine i energetike - uverena je Kovačević.
Perunović odgovara da će evropskim partnerima dati svu dokumentaciju, te da će, ako postoji bilo šta što je u suprotnosti sa evropskom ili domaćom zakonskom regulativom, ili prepreke za zatvaranje poglavlja energetike i ekologije, vlasti biti spremne da to razmotre "kako ne bi kočili naš evropski put“.