Predsednik je kazao da će se svakako raditi na dobijanju struje iz energije sunca i vetra i iz drugih obnovljih izvora.
- Ali, potrebno nam je ono što je sigurno i što donosi struju bez ikakve sumnje i po suncu i kiši i snegu i različitim meteorološkim uslovima - naglasio je predsednik Srbije.
Nedavno, prilikom posete premijera Mađarske Viktora Orbana Srbiji, najavljena je izgradnja zajedničke Nuklearne elektrane u Mađarskoj. Predsednik je danas u poseti Obrenovcu još jednom najavio takav poduhvat sa komšijama iz regiona.
Vučić je izjavio danas, da je i u nedavnom razgovoru sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom o nuklearnoj elektrani koju će ta država da gradi, rekao da je želja Srbije da bude vlasnik 15 odsto te njihove nuklearke.
Vučić je naveo da je Srbija spremna da za to plati dobru cenu, ali da je još rano za to, jer razgovori na tu temu tek počinju, budući da je plan da nuklearka, svi njeni blokovi, u Mađarskoj bude završena tek 2035.godine.
- Dobili smo mnogo raznih ponuda, moramo sami da vidimo i da osmislimo sa kim da razgovaramo oko modularnih nuklearki. Njih Indijci imaju 14, Kanada, Francuska, Amerika gradi, Rusi takođe… Treba sami da vidimo šta ćemo da radimo u godinama koje dolaze - rekao je predsednik Srbije danas u Obrenovcu.
Dodao je da to nije jednostavno pitanje, ali da odluka svakako neće biti doneta naprečac, već nakon ozbiljnih "cost-benefit" analiza, bezbednosnih analiza, dodajući da je sigurno da se time ne ugrožava životna sredina.
Nuklearna elektrana o kojoj je reč, nalazi se u Mađarskoj, u Pakšu.
Nuklearna elektrana Pakš je smeštena na Dunavu, 5 kilometara od mesta Pakš (Mađarska), oko 75 kilometara od severne hrvatske granice. Nuklearna elektrana Paks ima 4 nuklearna reaktora, pa zadovoljava oko 43% potrošnje električne struje u Mađarskoj. Građena je po sovjetskoj tehnologiji, a reaktori su puštani u rad između 1982. i 1987. godine.
Planira se njeno proširenje, koje je prvobitno planirano do kraja 2030. godine, međutim prema nedavnim najavama predsednika Srbije i premijera Mađarske, kraj radova na proširenju ove nuklearke predviđeno je za 2035. godinu.
Predsednik Srbije naveo je i da Srbija još uvek nije donela konačnu odluku oko toga, da li će u saradnji sa zemljama iz regiona, pre svega Mađarskom učestvovati u izgradnji ili će sama praviti male modularne reaktore.
- Dobijamo 68 odsto struje iz uglja i moramo da radimo na pravljenju novih kapaciteta iz obnovljih izvora, ali moraćemo da pravimo i bazne kapacitete. Za šta ćemo se odllučiti, to ćemo da vidimo u godinama pred nama, da li da učestvujemo u nuklearkama u okolnom zemljama ili ćemo sami moći da pravimo te modularne - rekao je Aleksandar Vučić tokom posete TENT-u.
U Srbiji je od 1989. godine nakon nuklearne katastrofe u Černobilju, nekadašnjem Sovjetskom savezu, današnjem prostoru Ukrajine, na snazi moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana.
Međutim, sa obavezama koje je država preuzela u okviru Zelene agende na svom evropskom putu, koje podrazumevaju prelazak sa uglja na čistije izvore energije, nuklearna energija jeste jedan vid rešenja.
Nuklearna energija velikih razmera možda ne nudi najbolja energetska rešenja. Mali modularni reaktori (SMR) pridobili su veliko interesovanje kao moguće sredstvo za novi život nuklearne industrije u 21. veku. Prema Agenciji za atomsku energiju, objekti SMR su nuklearne elektrane koje proizvode manje od 300 MW instalisane snage električne energije.
Budući da su SMR-ovi dovoljno mali i fleksibilni da se mogu instalirati u nekoliko različitih okruženja, oni imaju mnogo manje logističkih prepreka, u poređenju sa tradicionalnim nuklearnim elektranama.
Nuklearna energija napaja značajan deo svetske električne mreže od sredine dvadesetog veka. Ali, uprkos brojnim studijama, još uvek postoji opšta nevoljnost da se prihvate kao bezbedne. Nesreće u Černobilju, ostrvu Tri milje i Fukušimi uticale su na razvoj i primenu velike sigurnosti nuklearne energije.
Sećanja na tri velike nuklearne nesreće automatski asociraju na moguću katastrofu kada je ovaj tip snabdevanja energijom u pitanju, međutim ove nesreće su uticale i na razvoj i primenu velike sigurnosti nuklearne energije.
Nuklearna energija je energija čestica sačuvana u jezgrima atoma. Jezgro se sastoji od protona i neutrona, koji su međusobno vezani jakim nuklearnim i slabim silama. Nuklearnim reakcijama dolazi do promene stanja atomskog jezgra, što znači da se broj ili vrsta čestica u jezgru menja. Zavisno od vrste nuklearne reakcije, može doći do oslobađanja nuklearne energije, koja se može iskoristiti za proizvodnju električne energije u nuklearnim elektranama. Ona se oslobađa u procesima koji se odvijaju u zvezdama (fuzija) te u procesima koji se danas koriste u nuklearnim elektranama (fisija), kao i u spontanim nuklearnim reakcijama.
Nuklearni reaktor je postrojenje u kome se odvija kontrolisana nuklearna lančana reakcija.
Nuklearne elektrane proizvode oko 6% svetske energije i 13–14% svetske električne struje, a u SAD, Francuskoj i Japanu zajedno daju oko 50% nuklearno generirane električne energije.
Godine 2007, Međunarodna agencija za atomsku energiju podnela je izvještaj o postojanju 439 nuklearnih reaktora u pogonu u svetu, koje rade u 31 državi.
U toku je debata o korištenju nuklearne energije.Zagovornici, kao što su Svetsko nuklearna udruženje i Međunarodna agencija za atomsku energiju, tvrde da je nuklearna energija izvor održive energije koja smanjuje emisije ugljenika.
Trenutno, svi nuklearni reaktori sveta su bazirani na fisionoj reakciji i smatraju se relativno bezbednim proizvođačem električne energije sa minimalnim kratkoročnim zagađenjem životne sredine. Cilj izgradnje nuklearnih reaktora je da se dostigne nulta emisija ugljenika.