U Rusiji planiraju da ožive kazne za besposličare.
U sovjetsko doba postojala je takva praksa — "dokoličare“ su hapsili i bacali u zatvore ili su ih slali na prinudni rad u Sibir i druge udaljene regione. Najpoznatiji osuđenik bio je pesnik i esejista, dobitnik Nobelove nagrade za književnost Josif Brodski.
Međutim, sada kazne neće biti tako drastične i surove, ali će, ukoliko nacrt zakona bude usvojen, to biti udarac po džepu dokoličara, što opet ume da zaboli. Ministarstvo rada Rusije već sprema nacrt zakona o "oporezivanju“ radno sposobnih građana, koji zvanično nigde nisu zaposleni. Političari se u velikoj meri oslanjaju na iskustvo Belorusije, gde nezaposleni građani moraju da uplate u budžet po 260 dolara godišnje.
Kao ključni argument u korist uvođenja takvog zakona, koji su mediji nazvali "porez na besposličarstvo“, inicijatori navode to što nezaposleni ne plaćaju nikakve poreze niti osiguranja, ali koriste sve socijalne pogodnosti. Recimo, medicinska pomoć je besplatna za sve građane zemlje, bez razlike, i to je Ustavom zagarantovano.
Protivnici te inicijative se žale da bi ta mera bila direktno kršenje ljudskih prava. Po Ustavu RF, zapošljavanje je lična stvar, tj. pravo svakog građanina, a ne njegova obaveza.
Uprkos globalnoj ekonomskoj krizi, koja je uzdrmala tržište rada čak i u najbogatijim evropskim zemljama, u Rusiji posla ima. Slobodno se može reći da ovde ne radi samo onaj ko to neće. Prema zvaničnim podacima, na birou rada nalazi se manje od 882.000 nezaposlenih, a broj slobodnih radnih mesta, prijavljenih od strane poslodavaca, iznosi 1,4 miliona.
Mnogi eksperti podržavaju ideju o uvođenju "poreza na besposličarstvo“, jer bi to donelo bolju kontrolu tržišta rada i dodatno popunilo državnu kasu. Osim toga, cilj te inicijative je i borba protiv sive ekonomije, s obzirom na to da prema različitim procenama ima više od 20 miliona ljudi koji koji rade "na crno“, izbegavajući na taj način obaveze prema državi.
Sa druge strane, neki eksperti ukazuju na to da ostaje nejasno ko će plaćati te poreze — ako osoba ne radi, ona nema ni prihode. Ali, stručnjaci računaju na to da je država smislila neki drugi način da reši taj problem — ili će ona na neki način podržati nezaposlene ili će procedura uplate poreza biti drugačije regulisana.
U svakom slučaju, u Vladi Rusije su ranije potvrdili da je nacrt zakona u pripremi i da će nezaposleni u skladu sa njim biti u obavezi da plaćaju korišćenje "socijalne infrastrukture“. Prema nekim najavama, na udaru novog zakona neće se naći maloletnici, žene sa decom do 14 godina, invalidi i sveštenici.
Istraživanja pokazuju da skoro polovina Rusa, njih 45 odsto njih, podržava uvođenje "poreza na besposličarstvo“.
Zanimljivo je da ideju ovakvog poreza uglavnom podržavaju penzioneri i komunisti, dok se tome protive mladi, žitelji veliki gradova i građani sa velikim primanjima.