Do tada dugo iščekivana novčanica izazvala je pravu buru u javnosti, a ona traje i danas - ne zbog njene vrednosti, već greške koju na početku niko nije primetio. Uz lik Tita upisana je i godina njegovog rođenja te smrti. Umesto 1892- 1980, na novčanici je pisalo 1892-1930.
Jugoslavenski dinar bila je valuta koja se počela koristiti u Kraljevini SHS od 1920., a potom se koristila u Kraljevini Jugoslaviji, socijalističkoj Jugoslaviji, pa u Saveznoj republici Jugoslaviji. Imena države su se menjala, ali ne i dinar, koji je stekao kultni status te je "jugoslavenski" prestao biti kad ga je Srbija zamenila srpskim dinarom, a Crna Gora eurom - godinama nakon što se nekadašnja Jugoslavija raspala.
Početkom osamdesetih donesena je odluka da se postojeća serija novca zameni novom, modernijom. U novoj seriji, svaka pojedina novčanica je trebala predstavljati jednu od jugoslavenskih republika, na licu bi imala jednu istorijsku ličnost iz te republike, a na naličju motiv iz te republike. Najmanja novčanica od 10 dinara predstavljala bi najmanju republiku, Crnu Goru, a najveća postojeća od 1000 dinara najveću republiku, Srbiju, a uvela bi se i nova novčanica od 5000 dinara koja bi predstavljala Jugoslaviju. Prvo je trebala biti izdata najveća novčanica, a zatim bi se postupno zamenjivale novčanice manjih apoena.
Godine 1985. izlazi nova serija novčanica, koja je započeta uvođenjem novčanice od 5000 dinara s likom preminulog jugoslavenskog predsednika Josipa Broza Tita.
Ta je, do tada najveća izdata i dugo iščekivana novčanica izazvala je pravu buru u javnosti, a ona traje i danas - ne zbog njene vrednosti, već greške koju na početku niko nije primetio. Naime, uz lik Tita upisana je i godina njegovog rođenja te smrti. Umesto 1892- 1980, na novčanici je pisalo 1892-1930 - pa je prema njoj Tito umro 50 godina ranije!
Ono što je zanimljivo, da čak niti nakon uočavanja greške, ta novčanica nije povučena iz opticaja, jer je generalni direktor tadašnjeg Zavoda za izradu novčanica rekao kako je od 14 miliona hiljada novčanica, njih samo 4 posto s greškom. To znači kako je grešku na sebi nosilo oko 560 hiljada novčanica, a prema međunarodnim propisima država koja pusti više od jednog promila novčanica s vidljivom greškom, treba povući čitav novca iz serije iz opticaja.
Druga novčanica trebala je biti u apoenu od 1000 dinara, s datumom izdavanja 1986., predstavljati SR Srbiju i na licu imati portret Vuka Stefanovića Karadžića. Sve matrice su bile gotove i novčanica je bila spremna za puštanje, ali nikada nije puštena u opticaj.
S obzirom na hiperinflaciju, pojavila se potreba za novčanicama sve većih apoena, a ne sve manjih.