Septembar je mesec koji važi kao "najduži" zbog svih troškova koje nosi. Uz one koji su konstantni svakog meseca, imamo i dodatne izdatke zbog nedavno završenih godišnjih odmora, početka školske godine, a u toku je i priprema zimnice. To je i razlog što mnogi građani posežu za novcem koji zapravo nemaju, odnosno ulaze u minus na tekućem računu.
Dodatno, zbrka koju su napravile banke u Hrvatskoj, stvorilo je i pitanje da li će biti ukidanja dozvoljenog minusa.
U bankama koje posluju u Srbiji zasada nema najave ukidanja ili smanjivanja minusa. Takođe, kako su rekli iz NBS za naš portal, kod nas hrvatska varijanta "prećutnog" prekoračenja, koji je zapravo dodatni dozvoljeni sa većim kamatama, ne postoji.
A šta je zapravo minus na računu, i koje su razlike tog najskupljeg zaduženja koje možete sebi da napravite.
- Кada je reč o bankarskim proizvodima, posebno ističemo da je pozitivnim propisima uređeno dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje računa, odnosno da ne postoji proizvod kao što je „prećutni minus" - kažu nam u NBS.
Naime, kako objašnjavaju, u slučaju dozvoljenog prekoračenja banka na osnovu ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa korisniku računa na raspolaganje stavlja ugovoreni iznos novčanih sredstava, dok nedozvoljeno prekoračenje predstavlja iznos sredstava koji korisnik računa koristi mimo ugovornog odnosa s bankom.
- Dakle, samim ugovorom određuje se, između ostalog, najviši iznos novčanih sredstava koji korisnik može koristiti, kao i kamatna stopa koja će se primeniti na iznos prekoračenja - navode nam iz centralne banke.
Ko prekorači dozvoljeni minus u našim bankama, silazi u nedozvoljeni, a u ovoj crvenoj zoni trenutno se nalazi 237.082 računa. Kamate koje za to sleduju idu i do 50,57 odsto. U proseku "kazna" za nedozvoljeni minus od 23 banke na našem tržištu, iznosi 28,55 procenata.
Za dozvoljeni minus je i veća -29,21 odsto.
Iz naše Centralne banke naglašavaju da su pozajmice po tekućem računu svuda najskuplji bankarski proizvod i objašnjavaju zbog čega.
Pre svega zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja neizvesni.
- S tim u vezi, Narodna banka Srbije je uvek upozoravala građane da bi ih trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu. To ne znači da građani ne treba da koriste ovu vrstu pozajmice, već da odluku o korišćenju donose na bazi informacija o tome koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit - navode nam oni.
Posmatrano po bankama, od 23 banke koje su odobravale ovaj vid pozajmice, 17 banaka je smanjilo kamatne stope, pri čemu je osam banaka smanjilo kamatne stope za preko 5 p.p, među kojima su četiri banke koje su smanjile kamatne stope na dozvoljene pozajmice za preko 10 p.p
Gde je najskuplji?
U Srbiji su kamate na dozvoljeni minus među najskupljim u Evropi. Kada je reč o članicama evrozone, najviše su na Malti - 19,6. Sledi Slovačka sa 12 procenata, pa Grčka i Portugalija sa 11 odsto. U Sloveniji su kamate 5,77 odsto, u Nemačkoj 7,11, a najmanje su u Austriji 2,78 procenata.