Evropska unija od sledeće godine uvodi nova pravila u sistem naplate PDV-a za elektronsku trgovinu van EU.
Pročitajte i:
Kako bi pomogla evropskim e-trgovcima ukida se povlastica kojom su kupci robe vrednosti do 22 evra van granica EU bili oslobođeni plaćanja poreza. Kako su preneli evropski mediji, stručnjaci Komisije EU smatraju da je oslobađanje plaćanja PDV-a trgovce van EU stavljalo u povlašćeni položaj u odnosu na evropsku konkurenciju. To, naravno, nije jedini razlog.
Ukidanje povlastice na pakete male vrednosti Komisija pravda time što je kontrolom ustanovljeno da se u ovim paketima uglavnom kriju skuplje pošiljke iz Kine koje su lažno deklarisane.
Kako je preneo hrvatski "Večernji list", od sledeće godine bi ova novina trebalo da zaživi na nivou čitave EU, dok je ovo samo deo velike reforme PDV-a koja će postepeno stupati na snagu do 2021, a sve u cilju olakšavanja trgovine unutar Unije.
Međutim, jasno je da se iza ovakve odluke krije konkretnija računica. Komisija je već procenila da bi domaći e-trgovci godišnje uštedeli oko pet milijardi evra dok se pretpostavlja da će oporezivanje paketa male vrednosti u budžete država članica inkasirati oko milijardu evra. I sve to preko leđa potrošača koji su kupovali jeftine "sitnice" preko interneta.
A prema evropskoj statistici, svake godine se u EU iz zemalja trećeg sveta uveze 150 miliona paketa pojedinačne vrednosti manje od 22 evra.
Mnogi od njih, kako se pretpostavlja, sadrže lažno deklarisanu i puno vredniju robu kao što su telefoni, tableti i drugi uređaji. Za istu robu naručenu u nekoj od zemalja EU kupci plaćaju PDV, zbog čega evropski trgovci ni na koji način ne mogu konkurisati dobavljačima iz zemlja koje su van EU.
Prema pisanju hrvatske štampe, u ovu zemlju je samo prošle godine uvezeno oko 9,5 miliona pošiljaka male i srednje vrednosti od čega je carina, zbog sumnje u tačnost dekleracija, za 90.000 paketa zatražila dodatne podatke. Utvrđeno je, prema podacima hrvatske pošte, da je samo 13 odsto kontrolisanih paketa zaista odgovaralo vrednosti manjoj od 22 evra.
Iako je ova vest pogodila najviše potrošače koji od sledeće godine neće moći da računaju na jeftine sitnice koje su naručivali preko interneta van EU, ukidanje ove povlastice je samo jedna u nizu poreskih izmena koja se u ovoj oblasti tek pripremaju.
Budući da je reč o komplikovanim poslovima naplate PDV-a (zbog različitih poreskih stopa unutar zemalja članica) EU je još 2015. godine započela javnu raspravu o pojednostavljenju ovih procedura, a krajnji rok je 2021. godina. Navodno, do tada će na nivou EU biti uspostavljen jedinstveni portal za onlajn plaćanje PDV-a, čime bi se sve plaćalo na jednom mestu.
Ove promene će se, kako se pretpostavlja, različito odraziti na zemlje članice, pa bi, kako navode hrvatski mediji, Luksemburg trebalo da izgubi oko 800 miliona evra ili 1,5 odsto BDP-a, dok bi, recimo, Francuskoj prihodi trebalo da rastu oko 200 miliona evra godišnje.
Kad je reč o Srbiji, na proizvode kupljene preko interneta u vrednosti do 50 evra se ne plaća carina, a na sve proizvode skuplje od tog iznosa carina je 10 odsto. Carina se plaća ne samo na vrednost proizvoda, nego se na taj iznos dodaje i poštarina, dok se PDV plaća na vrednost poštarine, iznos poštarine i carine.
Drugim rečima, za haljinu kupljenu preko interneta za 100 evra, plaća se poštarina 10 evra, carina na ukupnu vrednost od 110 evra (11 evra), a onda i PDV na vrednost od 121 evra koji iznosi 24,2 evra. Po ovoj računici haljina tako ukupno košta 135,2 evra.
Kad je reč o pošiljkama male vrednosti, one su oslobođene plaćanja carinskih dažbina, ali se i na ove pošiljke plaća PDV.