Penzioneri iz kategorije samostalnih delatnosti prvi će dobiti januarsku penziju uvećanu za 5,5 odsto, a isplata će početi u sredu, 2. februara. Sa povećanjem od 5,5 odsto prosečna penzija u Srbiji će iznositi oko 31.000 dinara.
Prema kalendaru isplata u februaru samostalcima će isplata početi u sredu, i onima koji primanja dobijaju preko tekućih računa i korisnicima kojima penzije stižu na kućne adrese ili ih podižu na poštanskim šalterima.
Sledeći na redu za isplatu su vojni i poljoprivredni penzioneri koji penzije dobijaju preko tekućih računa.
Njima će primanja početi da pristižu 5. februara, a penzionerima ovih kategorija kojima penzije stižu na kućne adrese ili ih podižu na poštanskim šalterima, dva dana kasnije, dakle 7. februara.
Kao i obično, penzije će poslednji dobiti penzioneri iz kategorije zaposlenih.
Oni koji penzije dobijaju preko tekućih računa, penzije će dobiti 9. februara, a ostali dan kasnije.
Praktično, oni koji imaju veću penziju, vrednosno će dobiti "deblju kovertu", ali najveći broj penzionera imaće u džepu između 825 i 1.100 dinara više.
Do ove računice došli smo po osnovu činjenice da najveći broj penzionera u Srbji (njih oko 17 odsto) ima penziju između 15.000 i 20.000 dinara.
Oko 10.000 penzionera, koliko ih danas ima penziju od oko 30.000 dinara, od februara primaće oko 1.650 dinara više nego u decembru 2021.
Penzije će u ovoj godini, inače rasti po švajcarskom modelu.
Taakvo obračunavanje u Srbiji je stupilo na snagu u januaru 2020. godine, i to praktično znači usklađivanje rasta sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade.
"Švajcarska formula", inače, bila je uvedena 2003. godine i primenjivana do 2006. kada je ukinuta na insistiranja Svetske banke, a u okviru tadašnjeg aranžmana MMF. Od tada su penzije usklađivane samo sa rastom inflacije.
Penzije su vanredno povećane 2008, a od 2010. godine su usklađivane samo sa cenama i delom rasta BDP preko četiri odsto. U 2014. godini su u sklopu mera fiskalne konsolidacije smanjene penzije veće od 30.000 dinara, ali su kasnije nekoliko puta uvećavane u zavisnosti od stanja u republičkom budžetu.
Većina evropskih zemalja ima formule za usklađivanje penzija, a najčešće se određuju u skladu sa rastom inflacije i prosečnih zarada.