Budžetska inspekcija Ministarstva finansija Republike Srbije utvrdila je tokom kontrole u Visokoj školi elektrotehnike i računarstva, a sada članici Akademije tehničko-umetničkih strukovnih studija u Beogradu pod imenom Odsek Visoka škola elektrotehnike i računarstva da je tokom tri godine poslovanja, 2018-2021, neosnovano potrošila više od milion i po evra na stimulativne dohotke pojedinim zaposlenima.
Odlukom Vlade Republike Srbije 29. avgusta 2019. godine osnovana je Akademija tehničko- umetničkih strukovnih studija u Beogradu (ATUSS) u čiji su sastav ušle nekadašnje Visoka škola elektrotehnike i računarstva, Visoka škola strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije, Visoka građevinsko-geodetska škola, Visoka železnička škola i Visoka tekstilna strukovna škole za dizajn, tehnologiju i menadžment. Sadašnji direktor Akademije je dr Vera Petrović.
Proverom za period te tri godine budžetska inspekcija je utvrdila veliki broj nepravilnosti u trošenju sredstava od strane tadašnje direktorke škole dr Vere Petrović, koja je sada na čelu novoosnovane Akademije kao pravni sledbenik Visoke škole elektrotehnike i računarstva i koja uzeti novac mora da uplati u budžet do 12. jula ove godine.
U Zapisniku budžetske inspekcije jasno se navodi da je u okviru neosnovanog utroška više od 180.000.000 dinara određenim zaposlenima isplaćivana stimulacija za držanje nastave, vežbi, kao i samih ispita.
Ta stimulativna davanja odobravala je lično direktorka Vera Petrović, iako su ti radni zadaci u opisu regularnog obavljanja posla i ne podležu stimulativnom nagrađivanju za dodatna opterećenja posla.
Budžetska inspekcija Ministarstva finansija je utvrdila da su se stimulativni dodaci uplaćivali zaposlenima po osnovu držanja nastave na više predmeta, držanja konsultacija studentima, učešća u radu nastavnog veća, komisija i drugo, kao i po osnovu rukovođenja, držanja nastave na daljinu, otklanjanja disproporcije u koeficijentima zaposlenih, povećanja opterećenja i obima posla, blagovremenosti, tačnosti, radnoj disciplini, odnosu prema studentima, racionalizaciji posla, kvalitetu rada, povećanju odgovornosti za nenastavno osoblje, povećanja odgovornosti za rukovanje novcem, vremena provedenog u školi i tome slično.
Kada se prevede na jezik običnog građanina, Visoka škola elektrotehnike i računarstva plaćala je "odabranim" zaposlenima da obavljaju svoj redovni posao i za to ih i dodatno častila milionskim iznosima. Država je zaposlenima iz budžeta svaki mesec isplaćivala platu za poslove koji su im u opisu radnog mesta, a onda je direktorka, dr Vera Petrović, mimo plata, iz sredstava naplaćenih studentima plaćala to isto. Što bi se u našem narodu reklo, nagrađivani su što redovno i blagovremeno dolaze na posao, drže ispite i vežbe.
Povodom ovog Zapisnika budžetske inspekcije i dugovanja većeg od 180.000.000 dinara koje Visoka škola elektrotehnike i računarstva Beograd ima prema državi, kontaktirali smo nekoliko puta i nekadašnju direktorku dr Veru Petrović, koja do objavljivanja ovog teksta nije dala svoj komentar.
Visoka škola elektrotehnike i računarstva je donela Pravilnik o zaradama koji je u suprotnosti sa Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta, a prema odredbama Pravilnika o zaradama isplaćivala je svojim zaposlenima dodatna novčana sredstva za posao koji su bili dužni da obavljaju i za koji su primali osnovnu zaradu.
Profesorima je dodeljivano za držanje nastave na drugom, trećem i četvrtom predmetu po 5 odsto, srazmerno planiranom procentu angažovanja na tom predmetu, za svaki predmet, a toliko se dobijalo i za instaliranje softvera za vežbe, priprema za vežbe i tehničko održavanje laboratorije. Takođe, na svakom predmetu čija se nastava obavlja na daljinu i/ili na specijalističkim studijama, saradniku ili saradnicima se priznavalo maksimalno 2 časa ekvivalentnih časova laboratorijskih vežbi, a za izradu rasporeda po semestru se dobijalo 60.000 dinara.
Dodatna stimulacija profesorima bilo je i održavanje ispita. Svaki profesor je dobijao naknadu za ispit, po studentu, u iznosu od 80 dinara, a saradnici su za tu radnu obavezu dobijali po 50 dinara.
Budžetska inspekcija je utvrdila je da je sve ovo u suprotnosti sa Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta gde se jasno navodi da su poslovi pripreme i izvođenja vežbi i drugih oblika nastave, obavljanje konsultacije sa studentima, organizacija i sprovođenje utvrđenih oblika provere znanja (kolokvijuma, ispita i sl.) deo redovnog posla.
Naime, jasno je naznačeno da je sasvim neosnovano isplaćivati dodatni novac bilo kom profesoru zbog toga što održava ispite ili vežbe, jer je svakom profesoru upravo to osnovni radni zadatak i za to prima platu. Direktorka Vera Petrović je “častila” svakog meseca svoje profesore studentskim parama iako je država sav taj trud i rad profesora već platila kroz osnovnu zaradu. Nije teško zaključiti ko je u ovom slučaju izigran i oštećen - studenti i budžet svih građana Republike Srbije.