Danas, zanatlija je sve manje. U nekim malim mestima i selima opstaju kao porodični biznis, ali u gradovima retko gde možemo naići na ručno pravljene predmete i radnje koje datiraju iz prošlog veka.
Međutim, Poštanska ulica u Novom Sadu i dalje čuva duh starog vremena, a vrata nekih zanatskih radnji i dalje su otvorena za kupce. Jedna od njih je i radnja "Kape i Šeširi Kovač" koja čuva svoju tradiciju skoro čitav vek. Kroz nju su prošli mnogi cenjeni ljudi, a za njihove radove zna skoro svaki Novosađanin.
Kako kaže Ana Filipović, koja trenutno drži ovu malu prodavnicu, biznis je započeo još davne 1927. godine u rukama njenog dede.
- Radnja je osnovana 1927. i osnovao ju je moj deda Stevan Kovač, nastavio je moj otac, a ja sam preuzela posao 2002. kada je otac umro. Od samog osnivanja radnja radi bez prekida - navodi ona za naš portal.
Ana objašnjava da ovaj posao ima svoje draži i lepote, međutim od njega se danas teško živi.
- Od ovog zanata se ne može živeti, nego se preživljava. To je sad ima – sad nema. Zavisi mnogo od vremena, zanat se sveo na samo dve sezone letnja i zimska, a nekada je bilo i proleće i jesen, međutim sada toga nema. Ako bude neka zima onda je malo bolje, proda se koja kapica više, šeširić... Sve je to veoma slabo. Roba koju uvozimo je dosta skupa, gledamo da bude kvalitetno i da dajemo garanciju i tako nekako i opstajemo. Snalazim se, ali mora tako - priča nam vlasnica ove radnje.
Ana šešire pravi sama, a kaže da je svaki model poseban na sebi svojstven način, kao i da se posebno i prema merama pravi za svaku osobu. Sa druge strane, kape naručuje sezonski i šiju ih radnici iz Srbije.
Kada je u pitanju produžetak biznisa, pribojava se da će se tradicija s kolena na koleno završiti na njoj, jer su deca u potpuno drugačijim i modernijim profesijama.
- Imam dve ćerke koje su u skroz drugim oblastima, jedna je lekar a druga živi u Subotici. Unuci su i dalje mladi. Žao mi je da se tradicija prekine jer ste svoj gazda i to je jedna od čari ovog posla. Imate svoje stalne mušterije, ljudi se vraćaju dolaze unuci kupuiju za dede, pa kupe i sebi. Ima u ovom poslu neke draži, moglo bi da se inovira i da bude bolje i pristupačnije mladima. Neko mlađi bi verovatno mogao da organizuje internet prodaje ali ja sve teže sa tim baratam. Imam i zetove, pa ako neko danas-sutra bude hteo bilo bi lepo očuvati biznis - kaže Ana za portal Srbija Danas.
Ana dodaje da ne zna kada će napustiti radnju i da će možda kao i većina zanatlija u njoj ostati do duboke starosti. Kako navodi, još uvek koristi kalupe koje je i njen otac koristio, a svoju proizvodnju je prilagodila i mlađim generacijama.
- Stari drveni kalupi su mi ostali od oca i na njima i radim, Svaki kalup je jedan model, imamo različitih šešira, za svakog po nešto. Pravimo i moderne šešire koji se sada nose, ali i lovačke i fedora modele. Svaki šešir ima neku svoju priču, ali je najbitnije da je material dobar, kao na primer zečija dlaka. Međutim, ona je mnogo skupa i ti šeširi koštaju 7.500 hiljada, a material se posebno nabavlja iz Italije i Nemačke. Ipak, kada se napravi tako nešto to je kvalitetno i dugo traje - zaključuje ova preduzetnica.
Ana navodi da je veoma ponosna jer mnogi cenjeni ljudi znaju za njihov porodični biznis, pa tako na zidu čuva i fotografiju Radeta Šerbedžije koji je upravo ovde pazario.
Zak raj, vlasnica kaže da najveću sentimentalnu vrednost ima Kutak posvećen njenom dedi, kao i jedan kalup koji se koristi od davnih vremena, a i dalje se čuva u ovoj porodičnoj zanatskoj radnji.