Poznata činjenica je da se od pčelarstva može dovoljno zaraditi da se prehrani četvoročlana porodica, ukoliko imate 100 košnica. Ono što je manje poznato jeste koliku zaradu donosi proizvodnja pčelinjeg otrova – Apitoksina.
Pročitajte i:
Pčelinji otrov koristi se kao sirovina za mnoge proizvode i kao lek.
Potražnja za njim nije velika, ali u svetu cena za kilogram dolazi i do 140 hiljada evra.
Pčelar Goran Stanojević proizvodi med i ima 120 košnica. Poslednjih godina posvetio je pažnju proizvodnji pčelinjeg otrova. Osmislio je način na koji će prikupljati otrov, na licu mesta, ispred same košnice.
Posebnim kolektorskim pločama prikuplja otrov, koji se kasnije kristališe i kada tečnost ispari ostaje suva materija.
- Pre struganja, da bismo dobili čist pčelinji otrov, moramo svaku nečistoću ukloniti sa ovog stakla, pa tek onda vršiti struganje samog pčelinjeg otrova koje radimo u kontrolisanim uslovima – objašnjava Goran.
Pčelinji otrov se može skidati i u kućnim uslovima uz zaštitne rukavice i masku. Čuva se u tamnim posudama na temperaturi do minus 20 stepeni.
Ove DELATNOSTI su NAJBOLJE PLAĆENE u Srbiji
Profesor dr Mića Mladenović sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu smatra da je potrebna veća saradnja nadležnih organa, struke i nauke kako bi se ova oblast razvila.
- Ako želimo da napravimo novi biznis i iskorak u eksploataciji pčelinjeg otrova, mi moramo mnogo više da uradimo u saradnji sa resornim ministarstvima i sa strukom i naukom. Po sastavu, pčelinji otrov se može koristiti u apiterapiji, u lečenju ljudi od različitih bolesti - rekao je Mladenović.
Za razliku od Srbije, u svetu postoji potreba za pčelinjim otrovom, pa su sve traženiji preparati dobijeni na bazi pčelinjeg otrova, kao i ploče za sakupljanje i apikomore.
Kamioni stoje, niko neće da radi kao vozač ni za 64.361 evra
- Mnogo pomaže kod oboljenja kardiovaskularnog sistema, kod neuroloških bolesti, nekih lakših psihičkih stanja, kod reumatskih bolova, multiple skleroze, parkinsonove bolesti - kaže apiterapeut dr Sanja Stanojević.
Sakupljanje pčelinjeg otrova ne zavisi od klimatskih uslova i nije potrebno seljenje pčela. Jedan kilogram ovog pčelinjeg proizvoda može se dobiti od 300 košnica. Na svetskoj berzi cena je različita i zavisi od čistoće. Prelazi 100.000 evra za kilogram, a najviše ga proizvode Argentinci, Brazilci i Kinezi.