Prema aktuelnim podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, samo 328 očeva je tokom 2019. koristilo pravo na različite vidove odsustva da bi se brinuli o svojoj deci: porodiljsko odsustvo, odsustvo radi nege deteta i odsustvo radi posebne brige o detetu.
Postoje predrasude i da je komplikovana procedura za odlazak očeva na porodiljsko bolovanje, a zapravo je vrlo slična onoj kada mama otvara bolovanje.
Porodiljsko bolovanje koje traje od, najkasnije 28 dana pred porođaj, pa do puna tri meseca nakon porođaja, može da koristi isključivo mama, osim u posebnim slučajevima: kada majka napusti dete, usled smrti majke, izdržavanja zatvorske kazne ili na primer, hospitalizacije.
Prema podacima Ministarstva za rad, očevi koji koriste ovo svoje pravo uglavnom imaju između 30 i 40 godina, dok se za ovaj vid bolovanja najmanje odlučuju muškarci koji imaju preko 50, kao i oni do 30 godina.
Kako zaista izgleda kada jedan tata ode na bolovanje da bi čuvao dete i šta mu je ključni motiv za to, odgovara direktor razvoja Infostud grupe, Stefan Salom.
- Bilo je nekoliko razloga. Prvi je što sam hteo da iskoristim priliku da provedem više vremena sa svojim sinom. To mi je bila jedinstvena prilika u životu da potpuno usredsređen provedem dva meseca sa njim, bez odlazaka na posao. Zatim, ja sam ceo taj period doživeo kao neku vrstu izazova: kako ću se snaći u ulozi oca - navodi on.
Osim toga, Salom kaže da je hteo supruzi da obezbedi više vremena za sebe i mogućnost da se bolje fokusira na svoj karijerni put.
- Želeo sam i da dam primer unutar firme – da kolege u Infostudu osvestim o tome da imaju pravu da uzmu odsustva za negu deteta i da im poručim primerom da je u redu da to urade - kaže Salom.
Napominje da su ga upravo ta dva meseca odsustva dodatno približila sinu.
- Kada mi je ćerka bila u tom uzrastu imao sam određenih zdravstvenih problema koji su, u međuvremenu, na sreću prošli i nisam bio u potpunosti prisutan u njenom razvoju. Takođe, naučio sam da potražim i nađem smisao i radost, pa čak i zabavu, u običnim, svakodnevnim stvarima poput pripreme obroka za decu, sređivanju stana i tome slično - priznaje Salom.
Psiholog Jasmina Mihnjak kaže da je ova praksa kod nas, ipak, zapostavljena, posebno u poređenju s drugim zemljama.
- Na osnovu našeg iskustva, roditelji najčešće kalkulišu i donose odluku na osnovu toga šta im je isplativije. To znači da često odsustvo uzmu očevi čije supruge nemaju dovoljnu novčanu naknadu. Važno je napomenuti da je sporan Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom u velikoj meri umanjio naknade ženama koje zarađuju više od tri prosečne plate - kaže ona.
Dodaje da uz troškove, koje ne mogu da pokriju sa toliko umanjenim primanjima, često im je isplativije da se vrate na posao.
- Nažalost, nisu retke situacije u kojima se žene na visokim pozicijama uslovljavaju da se ranije vrate na posao, a sve po ugledu na neke druge zemlje u kojima najviše tri meseca nakon porođaja mame počinju da rade - navodi Mihnjak.
Prema jednom istraživanju, Pew Research centra, oko 70 odsto Amerikanaca podržava neku formu porodiljskog odustva za novopečene tate.
Jasmina Mihnjak kaže i da nisu svi poslovi jednako "povoljni", kada je reč o odsustvu, pa žene svojevoljno odlučuju da se ranije vrate na posao, kako ne bi izgubile kontinuitet u radu.
- Danas su partneri ravnopravniji u svim poslovima, ali kad bebac dođe na svet nužno se vraćamo u patrijahalni model, kod nas posebno. Muškarci čuvaju posao, a žene decu. Zato ova inovativna mera ima za cilj da omogući i ocu da bude uz bebu - ističe Mihnjak.
Prema njenom mišljenju, bilo bi dobro da i tata i mama u prvim danima što duže budu zajedno uz bebu i da ih država i poslodavci u tome podrže.
Podaci Ministarstva za rad, kažu da je prošle godine 14 očeva koristilo naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, 213 tata je uzelo naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, a 101 otac je dobio naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta.