Da ozbiljna proizvodnja i prerada kupusa može biti unosan i dobar posao, dokazuje primer dve vredne dame iz Čačka, obe fakultetski obrazovane, Kristine Paunović (28) i Sonje Gugović (51) koje su se udružile i "zaokružile" biznis.
ODLIČNA POSLOVNA PRILIKA: Srbi, zaradite i do 10.000 evra MESEČNO i to sve OD KUĆE!
Kristina, rodom iz čačanskog sela Trnavska Baluga, po struci je diplomirani ekonomista. Kancelariju je zamenila njivom na koju uredno izlazi svojim traktorom, a sav rod kupusa sa svojih oranica prodaje Sonji Gugović (51), koja ga potom u svojoj firmi u Zablaću kiseli, pakuje i prodaje u glavicama, u listovima za sarmu ili kao ribanac za podvarak. Ova njihova saradnja, ispostavilo se, odlično funkcioniše, tako da obe, iz godine u godinu, proširuju svoju proizvodnju.
- Proizvodim kupus na hektar i po, i to bravo sortu, od koje očekujem oko 12 vagona prinosa. Prve količine, oko četiri vagona, već sam isporučila, jer imam unapred ugovoren plasman i cenu sa kooperantkinjom Sonjom - rekla nam je Kristina, i odmah dodaje da ne žali za životom i poslom u gradu.
- Živim sa majkom na selu. Mnogo mi znači saradnja sa Sonjom, jer unapred znam šta da radim i koje količine će ona da preuzme. Nemam nameru da se selim u grad i sigurna sam da je selo budućnost. Planiram da proširim proizvodnju, osnujem porodicu i nastavim ovo što sada radim.
Svež kupus sa Kristininh njiva preuzima Sonja, koja ga odmah sprema za kiseljenje. Prošle godine ona je na domaće tržište plasirala oko 70 tona kiselog kupusa, a da je i više proizvela, imala bi kome da ga proda, jer se kvalitetom već prve poslovne godine izborila za svoje tržište. Ove godine će čak 160 tona kupusa staviti u kace, što je maksimum koji može da ostvari sa trenutnim kapacitetima.
Sonja je završila Visoku politehničku školu, a proizvodnju kiselog kupusa započela kada je cena ovog povrća bila pet dinara, i upravo je ta niska cena inicirala ideju da okupi mlade ljude iz kraja i sa njima započne poslovnu saradnju. Među tim mladim ljudima je bila i Kristina.
Samo u Srbiji! Gazda uručio radnicima Pravilnik o branju šljiva: Kad vidite šta traži, ŠOKIRAĆETE SE
- Ukoliko sklopim dogovor unapred, obe imamo interes da radimo i zaradimo. Prioritet za saradnju dala sam mladim ljudima koji imaju usitnjena gazdinstva i koji nemaju nameru da napuste selo, jer tvrdim da posla ima i da može da se zaradi. Hoću da dokažem da mladi na selu imaju budućnost, da ih pokrenem da svoje napuštene i zakorovljene njive iskoriste i da shvate da mogu biti uspešni ljudi - kazala je Sonja, majka troje dece.
Sonja dodaje da je na domaćem tržištu, za godinu dana, koliko se bavi ovim poslom, uspela da se nametne kvalitetom kiselog kupusa koji se na tržištu pojavljuje pod nazivom "kiso".
SRBI SE SETILI: Stevan i Sava zasadili ovu voćku, a sad zarađuju i do 20.000 EVRA po hektaru
- Ponosna sam pre svega na moje mlade kooperante koji proizvode dobar kupus, ali i na sebe, jer fizički rad je ovde najteži, pa se može zaključiti da nedostaje muška radna snaga. Ipak, potrebno je spakovati više od 100 tona kupusa. Energiju crpim upravo od mladih koji veruju da zajedno možemo uspeti na selu, koje ima šta da ponudi i gde se može lagodno živeti. Tim ljudima treba dati šansu da ostvare svoje snove i postanu uspešni domaćini. Sarađujem sa mladima koji su puni entuzijazma, energije, imaju viziju - zaključila je Sonja.
U čačanskom kraju kupus se gaji na 300 hektara, a sa niskom cenom mnogi od proizvođača nemaju računa ni da ga uklone sa njive što u ovoj priči nije slučaj.
Recept za dobar kiseli kupus, po Sonjinim rečima, čine bravo sorta kupusa, so i izvorska voda bez hlora. Ako se sve ispoštuje, eto dobre sarme i podvarka.
Kristina kaže da joj na selu ništa ne nedostaje. Jedino, misleći na traktor, dodaje da sanja bolju i jaču "mašinu", jer, iako ih ima dva, oba su starija od nje.
- Problem mi je mehanizacija, imam dva traktora, ali kao da ih nemam. Nadam se da ću za jedno deset godina imati svoju mašinu - kaže ova preduzimljiva mlada žena.