Naučnici su tokom proteklih godina više puta pokušavali da ospore funkcionalnost osmočasovnog radnog vremena. Donekle su uspeli u tome, jer rezultati pokazuju da dužina radnog vremena ne utiče na efikasnost i produktivnost.
Pročitajte i:
Kampanju je pokrenuo socijalni reformator Robert Oven 1810. godine u vreme kada su fabrike radile 24 sata, a radnici su često radili od 10 do 15 sati. Tada je Oven izmsilio slogan "Osam sati rada, osam sati odmora, osam sati spavanja", a 1926. godine više od veka kasnije kompanija "Ford motor" postala je prva koja je uvela trajanje smene od osam sati i udvostručila platu zaposlenih.
Danas, osmočasovno radno vreme je definitivno zastareo koncept.
Beograđani, evo gde možete pronaći posao: Zapošljavaju preko 3.000 konobara, kasira, magacionera...
Istraživač ciklusa sna Natanijel Klejtman otkrio je nešto što se zove "osnovni cikuls odmaranja" shvativši da naša tela funkcionišu na devedesetominutnom periodu u toku noći između dubokog i laganog sna. To se isto dešava i u toku dana, naša viša i niža budnost se smenjuje u istom periodu, zbog čega nam je potrebno više pauza kako bismo bili produktivni.
Dr Trevis Brejderi predložio je sledeću alternativu: idealan odnos rada i odmora bio bi 52 minuta rada i 17 minuta odmora. Ljudi koji su ovako održavali ovaj balans imali su zavidan nivo fokusiranosti na posao.
Švedska je takođe eksperimentisala sa smenama od šest sati u jednom domu za stare.
Dobro razmislite koju će srednju školu upisati vaše dete: Evo koja zanimanja donose VISOKE plate
Prvi izveštaji su potvrdili da su medicinske sestre bile srećnije, imale su više energije i bile su produktivnije. Čim su se vratili na staro, sestre su se žalile na umor i iscrpljenost. Novinar Oven Džones je predložio da se radi četiri dana nedeljno, a njegov kolega iz Gardijana zastupa ideju o radnom danu od četiri sata.
Iako još nije postignut konsenzus o dužini trajanja smene, jedno je sigurno: to nije osam sati dnevno.