Tek kada zazimi i treba da se naloži vatra, Beograđani koji se greju iz individualnih ložišta, sete se dimničara.
S obzirom na to da ih građani angažuju kada sezona uveliko počne, a njih na tržištu nema dovoljno da pokriju sve potrebe građana, prinuđeni su da rade od jutra do mraka.
Iako je zanimanje dimničar toliko traženo da u jednoj privatnoj firmi kažu da bi odmah mogli da zaposle 100 dimničara, "garavo" zanimanje izbačeno je iz formalnog obrazovanja. Oni koji bi da uzmu "četku" i zagrebu po dimnjaku mogu samo da računaju na "pečenje" zanata od svojih iskusnijih kolega.
Odžačari iz beogradskog komunalnog preduzeća "Dimničar Beograd" poslednja dva meseca ne staju sa poslom. Ipak, iako sa ovim kapacitetom postižu da opsluže sve korisnike, njihov centar za obuku spreman je za nove kadrove.
- Dimničar je specifično zanimanje i ovo je posao koji se tradicionalno nasleđivao u formi zanata sa kolena na koleno. Vreme je učinilo svoje i nekada popularno zanimanje gubi svoju snagu. Obrazovni profil dimničari uklonili iz formalnog sistema obrazovanja - navode u preduzeću "Dimničar".
Cena oko 2.000 dinara
Cena usluge čišćenja dimnjaka kreće se oko 2.000 dinara, s tim što se za odlazak u neki od udaljenijih delova grada, naplaćuju i putni troškovi. Individualnih ložišta ima najviše na periferiji, ali ih i dalje ima i u centru grada.
- Kod nas ih je zasad dovoljno, ali naš centar za obuku spreman je za prijem novih dimničara - dodaju oni.
Čak i oni sugrađani koji se greju putem toplana, pa im odžačar ne zalazi u kuću, obraduju se kad ih sretnu na ulici zbog verovanja da donose sreću.
Ipak, ako se trend nezainteresovanosti mlađih generacija za ovaj "čađavi" posao nastavi, uskoro neće moći da budu na usluzi građanima ni za sreću, ni za čišćenje dimnjaka.
- Radimo sa ovolikim brojem koliko imamo zaposlenih, ali da na tržištu postoje nezaposleni, mogli bismo u ovom trenutku da primimo u radni odnos najmanje njih 100 - kaže Goran Miličević iz firme "Eko dim".
- Toliko posla ima. Imamo neku inicijativu sa Privrednom komorom Srbije i našim udruženjem dimničara da nađemo dugoročno rešenje, da se u saradnji sa nekom školom, otvori trogodišnji smer ili da se neka škola opredeli za prekvalifikaciju - objašnjava on.
Pozivni centri svih dimničarskih firmi zvone non-stop. A dodatno zakrčenje, osim nedostatka zanatlija, stvara to što su mnogi građani zaboravili da moraju da urade ovaj servis.
- Samo u septembru smo imali više od 2.000 poziva, a događalo se da budemo opterećeni sa trista poziva dnevno - kažu u "Dimničaru Beograd".
- Uglavnom se izlazi na teren u roku od 24 sata, ali postoje periodi kada se na dolazak čeka od sedam do deset dana - navode oni.