Rusija, Kina i Iran učvršćuju svoje ekonomske i političke veze, formirajući novi azijski blok.
Ono što zbližava Moskvu, Teheran i Peking je američki pritisak koji se ogleda stalnim pooštravanjem sankcija. Ove zemlje već u međusobnoj trgovini ne koriste američki dolar, već nacionalne valute i stvaraju posebne mehanizme kako bi izbegle američke sankcije. Uz to, Iran sprema novi sporazum o dugoročnoj saradnji sa Kinom i Rusijom.
U martu sledeće godine ističe sada važeći iransko-ruski sporazum o saradnji i ministar inostranih poslova Irana Muhamed Džavad Zarif je već saopštio da se Teheran dogovorio sa Moskvom o obnavljanju ugovora.
- Smatramo da je bolje da se ugovor modernizuje i napravi dugoročna i sveobuhvatna saglasnost, koja će biti potpisana i predstavljena parlamentu - smatra Zarif.
U isto vreme Iran nastavlja pregovore s Kinom o partnerstvu u narednih 25 godina.
Prema iransko-kineskom sporazumu, Kina može da investira 400 milijardi dolara u mnoge iranske sektore, uključujući naftu i gas, dok će Iran obezbediti stabilnu dostavu energenata Kini u narednih 25 godina.
- Kada Iran, Rusija i Kina vode pregovore o dugoročnim strateškim sporazumima, stiče se utisak, da se na istoku formira novi svetski poredak -izjavio je bivši predstavnik Ministarstva inostranih poslova Irana Ramin Mehmanparast.
- Bićemo svedoci formiranja novog svetskog poretka - kaže bivši iranski diplomata. Podvukao je da je jedini krivac za stvaranje saveza Amerika, koja je svojim pritiscima zbližila Iran, Kinu i Rusiju.
Trenutni obim rusko-iranske trgovine nije veći od dve milijardi dolara, a države su se dogovorile da ga uvećaju do 25 milijardi dolara. Rusija izvozi u Iran prehrambene proizvode i poljoprivredne sirovine, proizvode od celuloze, papira i drveta, mašine, opremu, transportna sredstva i drugo. Rusija uvozi prehrambene proizvode, poljoprivredne sirovine, metal i proizvode hemijske industrije.
Tokom prošle godine Iran i Rusija su prenos novca organizovali putem ruskog sistema za transakcije i iranskog "Sepam", bez korišćenja sistema "Svift".
Takođe, Rusija nastavlja da gradi u Iranu atomsku elektranu "Bušer-2", koja bi trebalo da bude gotova početkom 2026. godine. Iran kupuje od Rusije i PVO sistem S-300 i zajedno sa Rusijom realizuje projekat međunarodnog transportnog koridora (MTK) "Sever-jug".
Redovno zasedanje radne grupe za saradnju u oblasti transporta između Rusije i Irana je bilo krajem jula. Na čelu ruske delegacije je bio zamenik ministra transporta Vladimir Tokarev, dok je na čelu iranske delegacije bio zamenik ministra za infrastrukturu i građevinarstvo Šahram Adamnežad.
Strane su se dogovorile da povećaju transport Kaspijskim jezerom, zapadnom i istočnom granom koridora MTK "Sever-jug" u pravcu Rusije i Irana. Bez obzira na sve, ruski eksperti za sada ne vide veliki potencijal za dalji rast rusko-iranske ekonomske saradnje.