Hrvatska radna snaga smanjila se za poslednjih deset godina za pola miliona ljudi, od čega 250.000 prirodnim putem, što znači da sve manje mladih ulazi u grupu radno sposobnih, a sve više starih iz nje izlazi, dok se drugih 250.000 se iselilo.
- To je gubitak koji se ne da ni sa čim kompenzovati, na pomolu je drama na koju se nije pravovremeno reagovalo - izjavio je Davorko Vidović, savetnik za radnu politiku i zapošljavanje Hrvatske privredne komore.
- Hrvatska, naime, ima vrlo ograničene resurse. Problem hroničnog nedostatka radnika moraće da kompenzuje na dva načina: "ili uvozom radne snage, a pitanje je i odakle jer regija se takođe snažno i brzo prazni, ili će se morati kompenzovati većim nivoom automatizacije, robotizacije i slično - upozorio je Vidović.
Iako je hrvatska vlada ove godine podigla kvote za uvoz stranih radnika na 65.100, što je dramatični porast u odnosu na 400 dozvola izdatih pred pet godina, postavlja se pitanje gde pronaći radnu snagu.
Gradevinski sektor radnike sve češće traži u Pakistanu i Indiji, dok se u turizmu računa na uvoz radnika sa Filipina.
Fokus je dakle usmeren na druge kontinente, ali šta će to značiti za njihovu kulturnu i radnu integraciju još nije poznato, upozorio je Vidović.
Hrvatska, dodaje, nema migracijsku strategiju ni useljeničku politiku, ne zna kako izvesti proces reimigracije, ni kako zadržati postojeće radnike.