Dok se u Hrvatskoj ne vidi kraj, talas iseljavanja iz zemalja istočne Evrope u zapadne zemlje na silaznoj je putanji.
Kako se piše, od 2010. godine je neto emigracija pala u devet od 11 postkomunističkih zemalja. Štaviše, ponegde se već može govoriti o "bumerangu radne snage", povratku onih obrazovanijih kućama.
Od 1. januara promena za radnike u Srbiji: Evo šta vas čeka ako radite u javnim službama
Iz istočnih zemalja je, u Britaniju godišnje stizalo u periodu 2010. do 2015. više od 30.000 migranata, iz zemalja koje su u Evropsku uniju ušle 2004. godine, a lani je taj broj pao na samo 5.000. Delimično je to, jasno, zbog Bregzita, ali smatraju da se može objasniti i rastom potražnje za radnicima u istočnoj Evropi.
U Rumuniji je, napominju, stopa nezaposlenosti pala na 5,3 odsto, a u Češkoj na 2,9 odsto. Čak 73 odsto mađarskih proizvođača kažu da ne mogu da pronađu radnike koji im trebaju. S druge strane, plate rastu – u Češkoj su porasle pet odsto u odnosu na godinu ranije, a u Mađarskoj za 15 odsto, zbog velikog skoka minimalne plate.
Nije, međutim, u EU na relaciji zapad-istok nastupila harmonija po pitanju radnika, daleko od toga.
Tako je prošle nedelje francuski predsednik Emanuel Makron obilazio neke istočnoevropske članice u misiji zaštite francuskih radnika od "nepoštene konkurencije".
Radi se o tome da kompanije iz istočne Evrope dobijaju poslove u razvijenijim članicama poput Francuske i na gradilišta, kad su u pitanju građevinske kompanije, dovode svoje radnike koji su (još uvek) jeftiniji od lokalnih.
Za tu se praksu primjenjuje termin "izaslani radnici" koji se koristi u smernici Evropske komisije o uslovima angažovanja i plaćanja tih radnika, a koju je Makron kritikovao kao izdaju evropskoga duha, za prošlonedeljnu posetu Austriji.
Nakon toga se još susreo i sa slovačkim i češkim premijerima te je, čini se, dobio obećanja da će te zemlje pristati na dogovor o reformi pravila za strane radnike kojima bi se smanjio "socijalni damping" u starim članicama EU, odnosno ti bi radnici morali biti jednako plaćeni kao i lokalni.
Ostaje da se vidi kako će na taj predlog reagovati ostale istočnoevropske zemlje koje su do sada blokirale promenu te smernice, a među njima i Hrvatska, pa zakuvavanje oko tog pitanja treba očekivati uoči oktobarskog samita EU.
Strani radnici čine tek jedan odsto evropske radne snage, ali izazivaju pažnju, a brojni su i primeri manipulacija kompanija u nastojanima da angažuju jeftinije radnike s istoka EU.
Nezadovoljne time kako evropska smernica rešava pitanje stranih radnika, neke članice su već same postrožile regulativu.