Promene u ceni nafte povezane su sa svetskom ekonomijom, i često se gledaju kao uzrok inflacije i recesije. Uzrok porastu cena nafte na svetskom tržištu od kraja Drugog svetskog rata do danas ponajviše su politički konflikti kao i zakon ponude i potražnje. Naravno, nafta je moćno političko i ekonomsko sredstvo koje se koristi za ostvarivanje geopolitičkih i geoekonomskih interesa.
Pročitajte i:
Nakon 1945. u svetu je počelo razdoblje obnove ekonomije i rasta životnog standarda te se počela razvijati autoindustrija. Povećana potražnja za naftnim derivatima iznenadila je naftnu industriju koja nije bila spremna istovremeno odgovoriti na zahteve tržišta, što je povuklo za sobom povećanje cene sirove nafte. Između 1947. i 1948. dogodilo se povećanje s 19 na 25 dolara po barelu nafte. 1950-ih Iran je nacionalizirao svoju naftnu industriju što je rezultiralo blokadom od SAD-a i Britanije. Bojkot Irana je izazvao nedostatak sirove nafte na mesečnom nivou i nedostatak je izazvao brojna ograničenja u svakodnevnom korišćenju naftnih prerađevina. Kanada je zabranila sve privatne letove u državi dok je Britanija naredila smanjenje civilnih letova
Sueska kriza 1956. uskratila je svet snabdevanjem nafte što je diglo cenu tokom jedne godine s 24 na 26 dolara za barel.
Erdogan spreman da podrži Bagdad: Crno zlato ponovo kreće od Kirkuka do Turske
Godine 1960. OPEC organizuje udruženje nazvano simbolički "sedam sestara". OPEC je udruženje koje je ujedinilo sedam globalnih proizvođača sirove nafte u jedno udruženje. U početku se udruženje sastajalo od Saudijske Arabije, Kuvajta, Iraka, Irana, Venecuele da bi se kasnije pridružio Katar, Libija, Ujedinjeni Emirati, Alžir i Nigerija. Početku delovanja OPEC-a, sam OPEC nije bio svestan svoje geopolitičke moći i vodio se strategijom koja bi mu trebala osigurati zaštitu od prevelike eksploatacije nafte. Među prvim strategijama se navodi i strategija za zaštitu od korporacijskog i kapitalnog iskorištavanja OPEC-a. Kroz istoriju OPEC počinje jačati svoju geopolitički položaj i tako lagano počinje koristiti naftu kao svoje osnovno sredstvo za postizanje ciljeva na geopolitičkoj sceni. Udruženje je stabilizovalu cenu i snabdevanje na tržištu, ali i lagano smanjilo cenu tokom šezdesetih.
Između 1973. i 1977. cene nafte skočile su s 19 na 51 dolar po barelu zahvaljujući ratu Izraela i arapskih država. OPEC je uveo embargo na izvoz sirove nafte. Embargo je pogađao zemlje koje su odlučile pomoći Izraelu. Embargo je za sobom povukao nestašicu sirove nafte na svetskom tržištu. Iranska revolucija 1978.-1979. stvorila je novu krizu koja je povećala cene nafte na 98 dolara po barelu 1980.
Erdogan preti novim sankcijama: Zatvara se protok nafte iz severnog Iraka?
Iransko-irački rat smanjio je proizvodnju sirove nafte u obe države, a samim time i smanjio proizvodnju i ponudu sirove nafte za 6% na svetskom tržištu. Od 1978. do 1981. najviša cena je iznosila 115.34 dolara za barel.
Rat Irana i Iraka trajao je dugo tokom osamdesetih, ali se proizvodnja nafte u tim državama počela oporavljati.
Tih godina svetska potrošnja nafte značajno se smanjila. Saudijska Arabija je zbog niske cene smanjila proizvodnju sirove nafte kako bi održala cenu na sebi prihvatljivom nivou, ali ni smanjenje proizvodnje za 25% nije uspelo održati veću cenu nafte. Na tržištu se pojavljuju proizvođači sirove nafte koji do tada nisu imali veliki tržišni udeo, ali sa svojom povećanom ponudom rušili su cenu. Ovde se misli na Venecuelu, Nigeriju, Meksiko i Rusiju, koje s povećanjem ponude stvaraju prezasićenost na tržištu. Monopolistički slom OPEC-a doneo je tržišno formiranje cena na naftnom tržištu. Tržište je zbog smanjenje potražnje za naftom u odnosu na ponuđenu količinu nafte, u danom periodu snizilo cenu nafte.
Da li je era nafte PRI KRAJU? Evo kakva je sudbina crnog zlata
Između 1981. i 1986. dogodio se pad cene s 103 na 27 dolara po barelu nafte.
Zbog vrlo niske cene nafte proizvođači iz Amerike počinju osećati posledice zbog prejeftine nafte. Američki proizvođači sirove nafte počinju koristiti naziv "naftni šok. Amerika je prihvatila probleme koji su se stvorili kod domaćih naftnih proizvođača, ali cena tih problema bila je zanemariva u odnosu na američki geopolitički cilj: zadržati nestabilnost u arapskom svetu i tako odgoditi mir, stabilnost i dogovor arapskog sveta. Mir na Bliskom istoku negativno bi delovao na američku mogućnost uticaja na tamošnje prilike kao i mogućnosti da manipulišu cenama nafte.
Zalivski rat 1991. odnosno američka intervencija protiv Iraka bili su deo geopolitičke strategije kako bi se stabilizovali cene nafte na svetskom tržištu, što je na kraju i uspelo. Koalicija država predvođena SAD-a ukazuje na to da su mnoge države spremne na koalicije i na kompromisna udruživanja, kako bi obezbedile jeftiniju naftu.
Koalicija prvi put u istoriji koristi svoju udruženu i geopolitičku moć u svrhu korigovanja tadašnjih cena nafte. Irak se povlači nakon američke vojne akcije iz Kuvajta. Zbrajanjem iračke i kuvajtske proizvodnje sirove nafte dolazi se do podatka koji ukazuje na to da navedene zemlje u datom periodu zajedno proizvode 9% ukupno dostupne sirove nafte na svetskom tržištu. Cena je rasla zbog straha da će se sukob prošiti na Saudijsku Arabiju i tako izazvati veće probleme u snabdevanju sa sirovom naftom. Takođe, usporavanje azijskih ekonomija (Azijska finansijska kriza) devedesetih dovelo je po pada cena nafte na samo 16 dolara po barelu 1998.
1999. globalna ekonomija se ponovno vraća na nivo na kojoj je bila u pred krizno vreme. U vreme rasta ekonomija povećava se i cena sirove nafte. 2000. imamo cenu koja iznosi 46.75 dolara po barelu sirove nafte. Nažalost rast ekonomije nije se uspeo održati na duže vreme jer je već 2001. uočena stagnacija globalne ekonomije koja je zatim imala blagi pad.
Putin na ekonomskom forumu: Nafta više nije sve i svja!
2001. cena sirove nafte na globalnom tržištu pala je na cenu od 25.88 dolara za jedan barel. U ovom razdoblju uočena je velika osetljivost cene prema globalnoj potražnji za sirovom naftom. U kratkom vremenu vidljive su nagle oscilacije kod cene koja je formirana prema potražnji koju definiše tržište. Kako ekonomija usporava tako se i potreba za naftom smanjuje što ujedno izaziva i pad cene dok rast ekonomije uvek povećava potražnju za sirovom naftom i tako stvara kratke šokove na naftnom tržištu.
Na cenu nafte uticale su i američke intervencije u Afganistanu 2001. i Iraku 2003.
Cena nafte je rasla zbog ratnog stanja u Iraku. Kretanje vojske za sobom povlači povećanu potrošnju nafte, što destabilizira odnos ponude i potražnje. Nakon rata u Iraku postalo je jasno da Bliski istok postaje super važno geopolitičko središte. Vodeće svetske sile sve snažnije iskazuju svoju geopolitičku moć na način da se upliću u lokalnu politiku na područjima koja su bogata energetskim sirovinama. 2000-ih je cena nafte rasla radi rasta svetske ekonomije. Od 2005. do 2008. nastavlja se stabilan rast svetske ekonomije ali se ponuda nafte na svetskom tržištu zadržava na nivou od 2005.
Kineski PLAN za rušenje Amerike: Ako nije uspelo Huseinu i Gadafiju, da li će uspeti Si Đinpingu?
2000-ih godina naftne kompanije na obe strane Atlantika ostvarivale su rekordne zarade zbog visokih cena nafte. Na primer, naftna kompanija Rojal Šel ostvarila je 2005. najveći profit u istoriji britanskih korporacija, od 22.9 milijarda USD, što je 30 posto više nego u dotad rekordnoj 2004.
Najveća naftna kompanija Exxon Mobil takođe je ostvario rekordnih 36 milijarda USD, što je porast od 11 milijardi USD u upoređenju s 2004. Zanimljivo je poređenje s krajem 90-ih, kad se razmatrao mogući utjicaj cene nafte niže od 15 USD po barelu na nivou investicija i otkrića u naftnoj industriji.
Različite interesne skupine nastoje iskoristiti povremene visoke cene nafte da bi ostvarile veći prihod. Kod zemalja proizvođača nafte kao što su Rusija, Venecuela, Kina, Indija 2000-ih bio je uočljiv trend prema nacionalizaciji naftne industrije i otežavanju prodora stranih kompanija.
2008. pojavljuje se Svetska finansijska kriza koja je rušila finansijska tržišta, raste nezaposlenost, industrijska proizvodnja pada i počinje se pojavljivati višak u ponudi sirove nafte naspram proizvedene količine. Cena nafte pada sa 147 na 43.66 dolara po barelu. Nakon krize iz 2008. azijsko i europsko tržište se počinje sporo oporavljati u 2012., ali nedovoljno da bi se potražnja za naftom nastavila na nivima od pred kriznog stanja 2008. Od 2012. do sredine 2014. cena nafte se kretala oko prosečne cene sirove nafte od 97.70 dolara po barelu.
U leto 2014. cene nafte spustile su se na rekordno niske nivoe. Tadašnjom odlukom država članica OPEC-a da nafta ima fluktuaciju cena prema tržišnom odnosu ponude i potražnje, došlo je do pretvaranja nafte iz političke u ekonomsku robu, gde je ponuda jednostavno premašila potražnju.
SKANDAL u Saudijskoj Arabiji podigao cenu nafte, ko se raduje a ko je u problemu?
Iako globalna potražnja za naftom neprestano raste, ona ipak raste u pola od rasta ponude. Do sredine 2014. globalna potražnja se počela smanjivati. U tom trenutku su mnogi očekivali da će Saudijska Arabija i ostali naftni proizvođači u OPEC-u smanjiti svoju proizvodnju kako bi se povećala cena.
Ipak, to se nije dogodilo. Saudijska Arabija je zapravo povećala proizvodnju kako bi održala svoj udeo na tržištu, nadajući se da će pad cena srušiti američke proizvođače, koji zahtevaju više cene ne bi li tako bili profitabilni. Kako je ponuda ostala postojećom, a potražnja se pokazala manjom od očekivanog, cene su dalje padale. Američki naftaši su se pokazali više nego prilagodljivim niskim cenama nafte nego što su Saudijci mislili. Naftne kompanije su smanjile troškove i povećale proizvodnju kako bi nastavili s ponudom svoje nafte. Irak je skoro udvostručio proizvodnju od 2014., kako se počeo lagano oporavljati od sukoba.
Dakle pad cena nafta koji se dogodio 2014. rezultat je povećane proizvodnje nafte u SAD-u, manje potražnje za naftom u razvijenim zemljama i zastoja kineske ekonomije.
Požari u Kanadi, napadi u Nigeriji, problemi sa Zika virusom u Venecueli doveli su do poteškoća sa snabdevanjem nafte pa je sredinom maja 2016. cena barela porasla na 48.41 dolar po barelu što je bio rekord u poslednjih sedam meseci.
UBIJEN OPASNI DŽIHADISTA! Islamska država ostala bez svog ŠEFA PROPAGANDE!
Članice OPEC-a su se 30. novembra dogovorile o zamrzavanju outputa nafte prvi put nakon 2008. dok su cene nafte iznosile oko 50 dolara. Kroz celu 2017. cene nafte kretale su se oko 50 dolara usprkos uraganu Harviju i političkim nemirima na Bliskom istoku.
Krajem novembra 2017. cene su skočile na 59 dolara po barelu zbog zatvaranja naftovoda Kejstone i rasta optimizma u vezi proširenja dogovora OPEC-a o ograničavanju proizvodnje nafte.
Niske cene nafte imaju različito dejstvo širom sveta. Vozači u SAD-u, Europi to osećaju, jer je benzin vrlo jeftin, što daje potrošačima veću mogućnost trošenja novca na druge proizvode i usluge. Naftni proizvođači Rusija i Saudijska Arabija, međutim, muku muče s ravnotežom u svojim proračunima. Takve države postaju manje nezavsine i prisiljene su na saradnju s drugim državama i postaju zavisne o stranim investicijama. Same naftne kompanije postaju siromašnije. Ukoliko se aktualne relativno niske cene nafte ne povećaju OPEC-ove članice bi će prisiljene na značajne rezove u finansijskom poslovanju. Niske cene nafte osamdesetih doprinele su raspadu SSSR-a.
S druge strane, visoke cene nafte idu ruku pod ruku s visokim stopama ekonomskog razvoja. Visoke cene pogoduju zemljama izvoznicama nafte a nisu prednost za zemlje uvoznice iako šteta nije velika kao što se pre mislilo. Visoke cene nafte izlažu svetsku ekonomiju mogućnostima inflacije i recesije. Sve ostale cene rastu poput cena hrane, transporta i drugih materijala a plate ne rastu. Zapošljavanje u naftnim kompanijama može se povećati, ali često to i nije slučaj. Mnoge firme su prisiljene bankrotirati zbog visokih cena. Visoke cene negativno utiču na državne proračune jer mnoge firme propadnu pa država treba više izdvajati za nezaposlene a i svi državni troškovi: npr. održavanja infrastrukture su veći. Fluktuacije cena nafte mač su s dve oštrice i moćno političko i ekonomsko oružje.