Slična situacija bila je i nedavno kada su cene krenule da padaju i kada je došlo do sporog pojeftinjenja goriva, jer su rezervoari bili puni skupljeg energenta kupljenog nekoliko nedelja ranije. U jednom momentu su pojedine naftne kompanije imale zalihe i za dva meseca, što se ranije vrlo retko dešavalo.
Dakle, kako tvrde poznavaoci prilika, vozači u Srbiji nemaju razloga za brigu, iako su ih kretanja u susednim zemljama prethodnih dana možda naterala da se zamisle. Naime, dok se u Srbiji već nekoliko nedelja cena dizela kreće oko 132 dinara, a benzina oko 123 dinara za litar, u Crnoj Gori su od ponedeljka skuplje sve vrste goriva, a od utorka i u Hrvatskoj.
Po šest centi poskupeo je BMB 98 i BMB 95 na crnogorskim pumpama, pa sada koštaju 1,09 evra po litru (128 dinara), odnosno 1,05 evra (123 dinara). Evrodizel je poskupeo pet centi, pa litar košta 0,94 evra, odnosno 110 dinara.
Na hrvatskim pumpama benzin je skuplji za 35 lipa, dok je cena dizela veća za 30 lipa, pa je vozačima sada za prosečan rezervoar od 50 litara potrebno oko 17,5 kuna više (oko 270 dinara) ako toče benzin, odnosno 15 kuna (oko 230 dinara) ako njihov auto ide na dizel.
Nafta na klackalici
Cene nafte su u prethodnom periodu rasle četiri nedelje zaredom, da bi jutros pale nakon što su podaci američke naftne industrije pokazali iznenadni nagli rast zaliha. To je smanjilo nade da će početak ublažavanja mera ograničenja uvedenih zbog suzbijanja korona virusa omogućiti stabilan rast tražnje.
Pad cena oba tipa nafte se produbio od srede zbog neizvesnosti uoči sastanka Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njenih saveznika 9. juna, vezanih za spremnost Rusije da još više smanji prozvodnju.
Prema rečima Nebojše Atanackovića, suvlasnika jedne privatne naftne kompanije u Srbiji, ne treba očekivati da će cena sirove nafte značajno da raste u narednom periodu, iako sve zemlje počinju polako da pokreću svoje privrede, pa će se i tražnja za naftom vratiti na nivo pre početka pandemije. U međuvremenu je toliko nafte izvađeno da postoje zalihe koje neće dozvoliti veliki skok globalne cene ili povratak na ranije vrednosti od 65-70 dolara po barelu.
- Mislim da će se do kraja ove godine cena na svetskom tržištu kretati oko sadašnjih vrednosti, a to znači oko tridesetak dolara, pa očekujem da će se i kod nas cene goriva na pumpama održati na trenutnom nivou, uz neke manje oscilacije. Mislim da litar nikako neće otići ispod evra, kao što se dešavalo u Bosni i Hercegovini, pre ćemo moći da se poredimo sa Hrvatskom ili Mađarskom - ocenjuje Nebojša Atanacković i podseća da je Srbija ipak samo jedna "mala tačkica" u ukupnom svetskom prometu naftnih derivata.
Ni Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, ne očekuje velike promene u cenovnicima na pumpama u Srbiji, iako kaže da će globalna kretanja, kada je reč o sirovoj nafti, svakako ostaviti traga i na srpsko tržište.
- Ta kretanja su zaista nepredvidiva i ne zna se u kom smeru i kojom brzinom će ići. Na primer, sadašnja cena barela sirove nafte kreće se oko 35 dolara, mada se očekivalo da će rasti znatno brže. OPEC-ov dogovor ima za cilj da dovede cenu nafte na održiv koridor između 40 i 50 dolara, ali to ne zavisi samo od proizvodnje, već i od potražnje, a ona se polako revitalizuje - kaže on.
Mićović navodi da se i u Srbiji od sredine maja potrošnja goriva polako vraća na nivo pre izbijanja pandemije korona virusa. On očekuje da i privreda počne da se budi i da poveća tražnju za naftnim derivatima.