Imajući u vidu da se svakodnevno priča o vrtoglavim cenama kvadrata u Srbiji čiji rast može da se prati iz meseca u mesec, sve je češće i pitanje da li će i kada i doći do pojeftinjenja na tržištu nekretnina. Na ovo pitanje, danas odgovor nemaju ni dugogodišnji učesnici i svedoci mnogih turbulencija na tržištu i jedino što su mogli konkretno da kažu jeste da bi rast cene mogao da stane tek kada se zasiti tražnja. A ona za sada konstanstno raste.
Mnogo je faktora koji utiču na rast cena - od toga da danas imamo najniže kamate na stambene kreditie (prosečna kamata je i ispod 3 odsto godišnje), preko manjak investicionih prilika i pokušaja građana da kupovinom nekretnine očuvaju vrednost devizne štednje, do neuravnoteženog odnosa ponude i potražnje.
Prema podacima sajta nekretnine.rs, cene kvadrata konstantno rastu u Beogradu, a rast je moguće pratiti iz meseca u mesec. Prosečna cena dostigla je u prestonici 2.000 evra po kvadratu, u Kragujevcu je nešto više od 800 evra, Nišu oko 1.030 evra, a centru Novog Sada 1.720 evra.
Prema mišljenju stručnjaka, mala je verovatnoća da će u neko dogledno vreme doći do pada cena nekretnina u Srbiji. Presudan faktor za okretanje trenda u suprotnom smeru, tvrde, jeste uravnoteženje ponude i potražnje.
Kako kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije, tek kada ponuda bude veća od tražnje, i to u većim gradovima, možemo da očekujemo pad cena nekretnina.
- Takođe, onog trenutka kada građani prestanu da kupuju stanove za keš, kada prestane ta linija finansiranja možemo da očekujemo da će cene pasti, kaže Rodić. A prema najnovjim podacima, čak 80 odsto kupljenih stanova u oboj godini je upravo kupljeno sa kešom.
- Još jedan faktor, koji je presudan za pojeftinjenje, su cene građevinskog materijala, i onog trenutka kada on prestaje da poskupljuje možemo da očekujemo da će rast cena kvadrata stati - nastavlja Rodić.
On ističe da u proračunu cena na tržištu veliku ulogu igra učešće skupljih stanova na atraktivnim lokacijama u većim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Subotica, Niš...
- Pošto smo država koja ima ograničene resurse i kupovnu moć, možemo da očekujemo da će doći do prezasićenja trenutne tražnje za skupljim stanovima u većim gradovima. Tržište bi moglo da se preorijentiše na stanove po periferiji, gde kvadrat košta od 1.100 do 1.200 evra - zaključuje Rodić.
Sa druge strane, stručnjak za nekretnine, Milić Đoković, ističe da će cene nekretnina krenuti u suprotnom smeru, samo u slučaju neke veće krize ili da se naglo pokrene projekat kapitalne gradnje, tj. da se odjednom izgradi ogroman broj stanova.
- Teško da može da se desi u nekom doglednom vremenu. Nama su resursi ograničeni, na raspolaganju imamo ograničenu površinu zemljišta za izgradnju stambenih objekata, što znači da možemo da napravimo samo određen broj kvadrata - nastavlja Đoković, i zaključuje da će domaće tržište jako teško odgovoriti na ogromnu potražnju.
Istraživanja pokazuju da je tržište nekretnina u svetu praktično doživelo procvat kakav nije viđen u poslednjih 20 godina. Kako piše CNN, očekuje se da će pojačana tražnja za kućama trajati ove i iduće godine, da bi 2023. moglo da se vidi pad potražnje, ali ne i veći pad cena.
Jeftini krediti, odnosno niske kamatne stope, i porast aktivnosti na tržištu usled popuštanja mera protiv korona virusa su glavni argumenti kojima, su sagovornici CNN-a objasnili ovakvo stanje na tržištu nekretnina.