Manje od trećine teritorije Srbije bilo je pokriveno ovom evidencijom, pri čemu se polovina pretvarala da se obnova premera nikada nije ni desila. Odluka o napuštanju zemljišne knjige i prelasku na katastar nepokretnosti proizilazi iz pravne nesigurnosti i nefunkcionalnosti sistema zemljišne knjige, kao i tehničke neopremljenosti i nekompletnosti sistema, pri čemu je neažurnost bila najmanji problem.
Uspostavljanjem katastra nepokretnosti, otvorena su vrata digitalizaciji koja zatvara mogućnosti za korupciju i garantuje pravnu sigurnost vlasništva nad nepokretnostima.
Iako su u praksi prevaziđene, zemljišne knjige i dalje imaju svoje zagovornike koji vode bitku protiv digitalizacije iz očigledne nostalgije za koruptivnim praksama. Takođe, na pojedinim fakultetima u Srbiji, i dalje se izučavaju ovu relikti prošlih vekova, a postoje i oni koji grade karijere na njihovoj 'slavnoj' prošlosti.
U Arhivu RGZ-a se čuvaju dokumenti stari i po nekoliko decenija i vekova, među kojima su i zemljišne knjige. Nova zgrada Arhiva predstavlja predstavlja simbol posvećenosti očuvanju naše istorije i nasleđa kroz moderno opremljen arhivski depo.
Arhiv Republičkog geodetskog zavoda predstavlja najmoderniji i najveći arhiv u ovom delu Evrope – izgrađen po strogim svetskim standardima. Osim standardnih prostorija za čuvanje arhivske dokumentacije, depo sadrži specijalizovane prostorije za dezinfekciju i restauraciju dokumenata, kao i prostoriju za brzo zamrzavanje na -20 do -30 stepeni celzijusa, što je ključno za spašavanje arhivske građe od poplava.