Beloruski parlament je 27. jula 1990. proglasio suverenitet, a nakon raspada Sovjetskog Saveza i 25. avgusta 1991. godine i nezavisnost Belorusije. Aleksandar Lukašenko je predsednik države od 1994. godine. Mnoge zapadne vlade i nevladine organizacije kritikuju vlast u Belorusiji zbog navodnih "represalija prema predstavnicima opozicije i lažiranja izbora". Od 2000. godine Belorusija ima sa Rusijom potpisan ugovor o specijalnim vezama sa indicijama ka stvaranju Saveza Rusije i Belorusije.
EKSKLUZIVNO: Pored migova 29, Srbiji od Belorusa stiže VLADAR NEBA, S-300!
Belorusija je član Zajednice nezavisnih država, Organizacije ugovora o zajedničkoj bezbednosti, Evroazijske ekonomske unije i partner u dijalogu u Šangajskoj organizaciji za saradnju. Većina stanovništva Belorusije živi u urbanim područjima u i oko velikih gradova (centara administrativnih divizija koje se zovu oblasti). Preko 80% populacije su etnički Belorusi, a najbrojnije manjinske zajednice su Rusi, Poljaci i Ukrajinci. Službeni jezici su beloruski i ruski (još od referenduma 1995). U konfesionalnom pogledu većina stanovnika su pravoslavci, pripadnici Beloruske pravoslavne crkve koja je pod jurisdikcijom Ruske pravoslavne crkve, dok na zapadu zemlje postoje manje zajednice katolika.
Do raspada bivšeg Sovjetskog Saveza 1991. Belorusija je bila jedna od industrijski najrazvijenijih članica. Nakon sticanja nezavisnosti, gotovo sve bivše sovjetske republike su upale u ekonomske poteškoće. Umesto tržišnog kapitalizma Belorusija je uvela tržišni socijalizam, državno uređenje u kom vlada kontroliše kretanje cena i stepen inflacije i ima pravo da se meša u rad privatnih preduzeća (tržište je liberalizovano tek 2008. sa ciljem intenzivnijeg privlačenja inostranih investicija). Te mere beloruske vlade, ali i Unija sa Rusijom, pomogli su Belorusiji da ekonomski dosta bezbolno preživi tu početnu fazu tranzicije.
Đorđević u Belorusiji o vojnoekonomskoj saradnji dve zemlje
Zahvaljujući savezu sa Rusijom, Belorusija ima ogromno izvozno tržište za svoje proizvode, a glavni energenti (nafta i gas) dostupni su po nižim cenama u odnosu na cenu koju plaćaju članice EU. Sve je to dovelo do ekonomskog rasta tokom devedesetih godina 20. veka. U izveštaju UN-a o privredi u svetu u 2006. Belorusija je označena kao brzorastuća privreda: rast BDP-a u 2004. iznosio je 11% (na drugom mestu u ZND-u), a u 2005. rast je iznosio 8,5%. Na osnovu tih pokazatelja Belorusija je zabeležila veći rast od susednih zemalja članica EU (Poljske, Litvanije i Letonije). Rast u 2010. iznosio je oko 6,1%. Veliki problem, inflacija (koja je po nekim pokazateljima u 1999. iznosila 300%) smanjena je na 6,6% u 2006. godini. Međutim, u 2011. inflacija je ponovo doživela veliki skok, i u prvih 6 meseci iznosila je 36,2% (u odnosu na 9,9% iz 2010).
Iz bivše zajedničke države Belorusija je nasledila izrazito razvijenu i jaku industrijsku i poljoprivrednu osnovu, kao i veoma obrazovan stručni kadar. Životni standard je bio među najvišima na području bivše SSSR. Nakon sticanja nezavisnosti i dalje je zadržan stari sovjetski sistem, a privatizacije državnog kapitala gotovo da nije ni bilo (oko 80% industrije, uključujući i najveće kombinate, ostali su u vlasništvu države). Preduzeća u državnom vlasništvu čine oko 75 % celokupne vrednosti nacionalnog BDP-a.
RUSKO MINISTARSTVO ODBRANE: Završeno "Slovensko bratstvo"
Najvažnije prirodno bogatstvo je treset koji se koristi kao gorivo, kao đubrivo, i u hemijskoj industriji. Ekonomski su isplative i zalihe kamene i kalijumove soli. Rezerve nafte i prirodnog gasa su veoma skromne, tako da se većina energenata uvozi iz susedne Rusije (naftna polja u Polesju zadovoljavaju svega 30% domaćih potreba). Postoje i značajnije zalihe uljnih škriljaca, procenjene na oko 8,8 milijardi tona. Najvažnije rafinerije nafte i gasa nalaze se u Novopolacku i Gomelju (50% gotovih proizvoda se izvozi).
Razvijena je industrija traktora i drugih poljoprivrednih i građevinskih mašina, zatim hemijska, tekstilna i drvoprerađivačka industrija. Glavni poljoprivredni proizvodi su krompir, lan, konoplja, šećerna repa, zob, raž i pšenica, dok u stočarstvu dominira mlečno i mesno govedarstvo, svinjogojstvo i uzgoj pilića. Glavni spoljnotrgovački partneri Belorusije su Rusija, Poljska, Ukrajina i Nemačka.
Počela vojna vežba "Slovensko bratstvo 2016"
Nuklearna havarija u Černobilju 1986. godine ostavila je veoma negativne posledice i na belorusku privredu. Zbog pojačane radijacije, došlo je do zagađenja zemljišta, mnoga sela (posebno na jugu zemlje) u potpunosti su napuštena, a stanovništvo preseljeno. Proces dekontaminacije zagađenih područja je jako skup i dugotrajan. Ukupan BDP u 2007. iznosio je 110,6 milijardi dolara, a BDP po glavi stanovnika iznosio je $10.841 (2008). Stopa nezaposlenosti u januaru 2010. iznosila je svega 0,9%. Spoljni dug zemlje u 2010. iznosio je 22,06 milijardi američkih dolara. Sektor usluga čini 51% ukupnog BDP-a, industrija 27,1, a poljoprivreda 13 %.
Razvijene su sve vrste saobraćaja. Ukupna dužina železničkih pruga iznosi 5.512 km, a nacionalni železnički prevoznik su Železnice Belorusije, preko kojih se odvija 3/4 ukupnog teretnog i oko 1/2 putničkog saobraćaja u zemlji. Ukupna dužina asfaltiranih puteva iznosi 83.000 kilometara. Nacionalni avio-prevoznik je Belavija iz Minska.
U ČAST OSLOBODIOCIMA NOVOG SADA: Održan koncert belorusko-srpskog simfonijskog orkestra
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je odobrio programe za podsticanje nataliteta u zemlji. Prema programu za prvo dete će porodice dobijati 10 hiljada dolara, a porodicama sa više dece biće pokriveni svi životni troškovi.
- Novac će se naći, to nije problem. Ali, ako nemamo dovoljno ljudi – onda ne postoji razlog da govorimo o nezavisnosti – naglašava Lukašenko. Prema njegovim rečima, za drugo dete porodice će dobiti 20 hiljada dolara, a za treće – 40 hiljada dolara. Porodice sa više dece će dobiti stanove. Prema preliminarnim obračunima, za realizaciju ovog projekta biće potrebno više od dve milijarde dolara.
HOROR U ŠOPING CENTRU U MINSKU: Tinejdžer (17) odrubio ženi GLAVU motornom TESTEROM!
Kako bi se suzbio demografski pad u Belorusiji, država namerava da plati sve procedure za “in vitro” oplodnju. Lukašenko primećuje da je zemlja već postigla dobre rezultate nakon odobravanja programa, a da će u 2014. godini Belorusija dostići nulti indikator stope nataliteta i mortaliteta. “Ovo je pobeda” – raduje se predsednik. Belorusija razvija model modernog socijalizma, pokazuje dramatične dobitke u nezaposlenosti (nezaposlenosti u Belorusiji skoro i da nema), minimalni životni standard (početna plata je 650 dolara) i naučni napredak (Belorusija ima najveću proizvodnju traktora i iskorišćenosti poljoprivrednog zemljišta u svetu).
AMBASADOR BELORUSIJE U NOVOM SADU: Saradnja sa Vojvodinom sve JAČA! (FOTO)
Građani Belorusije, 27 godina nakon raspada Sovjetskog saveza, po mišljenju nekih ljudi sa Zapada i dalje žive u "diktatorskom režimu, sa malo slobode i platama od 200 dolara mesečno". Već prilikom dolaska postaje jasno da je ovo gnusna laž zapadnih sila.
Tačno je da postoji jaka kontrola na državnim granicama. Naime, na granici šest sati čekaju i stranci i domaći, a prolaze se tri kruga iste kontrole pasoša i prtljaga da se nešto slučajno ne bi propustilo. Sam grad odaje utisak da je sa socijalizmom i diktaturom davno završeno. Nekoliko velikih tržnih centara, veliki broj kafića i barova upućuju na to da se Belorusija transformisala, ali je u njima broj zapadnih robnih marki koje se mogu kupiti vrlo ograničen.
SMRTNA KAZNA U SVETU: U nekim zemljama VEŠAJU, u drugim RADE NEŠTO NEZAMISLIVO!
Ono što je ljudima najpotrebnije dostupno je svakome. Poznati brendovi cigareta koštaju u protivvrednosti svega 120 dinara, litar dizela nešto više od 70 dinara, a izdvajanja za komunalije duplo su manja nego u Srbiji. Gvozdena disciplina ogleda se na svakom koraku. Na širokim bulevarima ne može se videti nijedna žvakaća guma, ulicu niko ne prelazi na crveno iako nema automobila, a od pre dve godine niko ne sme da pije alkohol van ugostiteljskih objekata. Iako diktatura nije zaboravljena, komunizam definitivno jeste. Svaki kvart ima crkvu novijeg datuma, građenu u ruskom stilu sa zlatnim krovom koji deluje impozantno.
Glavni grad Belorusije je otišao nekoliko koraka dalje od onoga što se priča, ili što se napiše turistima. Otišao je i kilometre dalje u svojoj svesti o tome da je lepše živeti i raditi u okruženju i sa mentalitetom koji pokazuje da može drugačije. Jedan evro vredi oko 17.600 beloruskih rubalja. Espreso se može popiti za jedan evro, koliko košta i neko od gaziranih pića. Za pivo je dva ili tri evra. Autobusi, trolejbusi i metro su precizni na – tokijskom nivou.
IZMEĐU LEDA I VATRE: Kako žive Rusi u bivšim sovjetskim republikama?
Rusija je najveći spoljnotrgovinski partner Belorusije. Udeo Rusije u spoljnotrgovinskom prometu Belorusije u 2012. godini iznosio je oko 47% procenata (ranijih godina ta cifra je dolazila čak do 65%). Konkretnije, Rusija je učestvovala u 35,4% izvoza i 59,4% uvoza Belorusije.
Belorusija je posebno povezana sa ruskim tržištem u oblastima mašinstva i prehrambene industrije (mlečnih i mesnih proizvoda), a u izvozu Belorusija se posebno oslanja na Rusiju, pre svega, u isporuci gasa (po najnižoj ceni u Evropi – 186 američkih dolara, a cena za zapadnu Evropu i Ukrajinu u proseku iznosi 386 američkih dolara), zatim u isporuci sirove nafte (21 miliona tona, a budući u istom bescarinskom savezu sa Rusijom, Belorusija joj ne plaća carinu. Od toga oko pet miliona nafte troši se za sopstvene potrebe, o ostalo za preradu u dve najveće i najsavremenije fabrike na teritoriji ZND, gde se nafta obrađuje, a zatim se nafta i naftni derivati izvoze na tržište zapadne Evrope.
POSETA MINSKU: Iskustvo naših građevinaca ulazna karta na belorusko tržište (FOTO)
Drugi važani partneri Belorusije u izvozu su tokom 2012. godine bili Holandija (16,4% naftnih derivata prolazi kroz nju na putu u zapadnu Evropu), Ukrajina (12,1%), Letonija (7,1%) i Nemačka (3,8%). U oblasti uvoza, pored Rusije, važni parteri Belorusije su i Nemačka (5.9% u glavnom otkupljuje belorusku tehničku opremu), Kina (5,1% oprema široke potrošnje), Ukrajina (5%) i Poljska (2,9%). Udeo Evropske unije iznosio je u izvozu 39%, u uvozu 19%.