Prema zvaničnoj statistici, ekonomija Azerbejdžana je u porastu, pa je prema podacima iz januara, BDP zemlje porastao za 2,9 odsto. Generalno, za poslednjih 15 godina ekonomija zemlje je porasla 3,3 puta, saopštio je zamenik predsedavajućeg Odbora za rad i socijalnu politiku, poslanik Rauf Alijev. Prema njegovim rečima, za poslednjih 15 godina, ostali sektori, koji nemaju veze sa naftom, porasli su za 2,8 odsto, industrijska proizvodnja za 2,6 odsto, poljoprivredna proizvodnja za 1,7 odsto, uvoz koji ne uključuje naftu — 4,1 odsto. Devizne rezerve Azerbejdžana povećale su se sa 1,8 milijardi na 46 milijardi dolara.
Prema rečima Alijeva, stanovništvo Azerbejdžana u potpunosti oseća ekonomski uspeh zemlje.
- U zemlji je otvoreno dva miliona novih radnih mesta, plate su se povećale sedam puta, a penzije devet. Stopa nezaposlenosti pala je na pet odsto, a stopa siromaštva sa 49 na 5,4 odsto. U proteklih 15 godina obnovljeno je ili nanovo izgrađeno više od 3.200 škola, 640 medicinskih ustanova, u regionima su osnovana 44 olimpijska centra - izjavio je poslanik i dodao da je uspeh zemlje povezan sa uspešnom politikom koju vodi predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev.
U zvaničnim medijima njegovo ime se izgovara gotovo uvek sa uzbuđenjem, nazivaju ga „autoritativnim liderom koji voli svoj narod“. Ilham Alijev je predsednik Azerbejdžana od 2003. godine, a na predsedničkim izborima je pobedio već četiri puta.
Međutim, opoziciona štampa uspehe zemlje povezuje sa bogatim prirodnim resursima Azerbejdžana.
Državna ekonomija se razvija uglavnom zbog rasta naftnog i gasnog sektora, smatra Andrej Ljušin, zamenik predsednika uprave „Loko banke“. Prema podacima istraživačke grupe „Globar fajerpauer“, Azerbejdžan je među prvih 20 zemalja na svetu po dokazanim rezervama nafte. Istovremeno, Azerbejdžan aktivno povećava izvoz gasa, a od 2020. godine namerava da vrši isporuke u Evropsku uniju putem „Južnog gasnog koridora“. Projekat predviđa izgradnju cevovoda za transport azerbejdžanskog gasa preko Turske u Evropu. Deklarisani obim isporuke iznosi 10 milijardi kubnih metara. Osim toga, šest milijardi kubnih metara azerbejdžanskog gasa isporučivaće se u zapadne delove Turske. Južni gasni koridor obećava Azerbejdžanu prihode u milijardama, izjavio je doktor ekonomskih nauka Elšad Mamedov.
Iako je mogući prihod od projekta dopuna trezora, sa druge strane, to je sumnjiv podsticaj za diverzifikaciju ekonomije. U ovom momentu Azerbejdžan je daleko od takve diverzifikacije, konstatuje analitičar "Alor broker" Aleksej Antonov.
Generalno, za Azerbejdžan su karakteristični isti sistemski problemi kao i za Rusiju — veliki jaz između bogatih i siromašnih, visok nivo društvenog raslojavanja i neuporedivi prihodi radnog stanovništva na selu i u gradu, ističe Antonov.
Prema zvaničnoj statistici, samo 5,4 odsto stanovništva u Azerbejdžanu živi ispod granice siromaštva. Međutim, stručnjaci smatraju da se potencijalno radi o 20 odsto stanovništva, zavisno od toga kako se računa. Na primer, stopa siromaštva od pet odsto može se dobiti statističkim trikovima. Trenutno se siromašni u Azerbejdžanu broje na osnovu minimalnih životnih potreba, a računaju se na osnovu potrošačke korpe, koja se nije menjala 15 godina. Prema rečima Ljušina, stanovništvo u zemlji ne oseća ekonomsku stabilnost.
U odnosu na ostale gradove ističe se Baku, uzimajući u obzir dotok sredstava iz inostranstva kroz turizam. Ali čak i pozitivna dinamika naftnog i industrijskog sektora nije u mogućnosti da obezbedi veliki broj radnih mesta za stanovnike malih gradova i da reši problem nezaposlenosti. Prema podacima analitičkog centra „Migrejšen polisi institut“, 1,2 miliona građana Azerbejdžana (ukupan broj stanovnika oko 10 miliona) trenutno živi u drugim državama, od kojih 767 hiljada živi u Rusiji.
Prema statistici Banke Rusije za treći kvartal 2018. godine, prošle godine je iz Azerbejdžana u Rusiju izvršen transfer 259 miliona dolara.