Godišnja stopa inflacije u EU iznosila je u avgustu 11,4 odsto, u junu 9,6 odsto, a u maju 8,8 procenata.
Cene su najbrže rasle u Estoniji, a najsporije na Malti. Evropska komisija revidirala je svoje ekonomske prognoze za ovu i sledeću godinu, a zaposleni uveliko prete štrajkovima. Najviše godišnje stope inflacije registrovane su pribaltičkim državama – u Estoniji (22 odsto), Litvaniji (20,5 odsto) i Letoniji (19,2 odsto), dok su cene najsporije rasle na Malti (6,1 odsto), u Francuskoj (6,5 odsto) i Finskoj (8,1 odsto), objavio je Evrostat (Direkcija za statistiku EU). Podsećanja radi, prošle godine u junu, stopa inflacije u EU iznosila je 2,2 odsto.
U evrozoni su na godišnjem nivou, očekivano, najviše poskupeli energenti za 42 procenta, dok su cene svežeg voća i povrća porasle za 11,2 odsto. Slede hrana, alkoholna pića i duvan, koji su u avgustu, u odnosu na isti mesec 2021, poskupeli za 10,2 odsto. Trenutna stopa inflacije na prostoru Unije najviša je od njenog formalnog konstituisanja 1992. godine.
Pre početka poskupljenja, početkom ove godine, rast cena u EU je kontinuirano bio na relativno niskom nivou, pri čemu je stopa inflacije ostala ispod tri odsto između januara 2012. i avgusta 2021.
Rastuća inflacija poskupljuje troškove života, što istovremeno podiže i nezadovoljstvo zaposlenih širom Evrope. Medijska kuća Juronjuz emitovala je da u Francuskoj i Velikoj Britaniji železničari štrajkuju i traže povećanje plata, brojni letovi u Evropi su otkazani zbog nezadovoljstva kabinskog osoblja u avio-kompanijama, a slična je situacija i sa radnicima u pristaništima i na naftnim platformama u Nemačkoj. Uzavreo septembar uveliko najavljuju prosvetari i komunalci u Škotskoj.
Stručnjaci napominju da je uzrok ovih problema ogromna recesija i globalna politička kriza. Napominju i da je problem što je Evropa iz jedne krize ušla u drugu i upozoravaju da je moguć scenario da štrajkovi prerastu u globalni socijalni bunt.
Poskupljenja zbog problema sa snabdevanjem izazvala su veliku paniku među građanima, a sada je gotovo sasvim sigurno da nema države u Evropi koja nije pogođena. Prilozi na nacionalnim televizijama zemalja članica EU pokazuju reakcije građana na novonastalu situaciju.
U Belgiji hleb košta od 4,5 do pet evra, a računi za struju su i do 300 odsto veći!
Ništa bolja situacija nije ni u Portugaliji, gde su kupci ogorčeni zbog cena namirnica. Ljudi kupuju povrće na komad, a potrošačka korpa skuplja je za 30 odsto. U Italiji, građani su palili račune za struju na ulici, besni jer je čak i voće u ovoj zemlji postalo luksuz.
Takođe, zemlja nailazi i na problem s piletinom, koja je donedavno koštala osam evra po kilu, dok već sada košta 20 evra.
Ništa bolja situacija nije ni u Nemačkoj, gde ljudi otvoreno ističu da su žrtve sankcija koje je nametnuo Zapad, kao i da je grejanje skuplje za čak 108 evra.
Velike nestašice osećaju se i u našem komšiluku i ovih dana doživljavaju svoj vrhunac. Naime, u prodavnicama vlada nestašica, nema mlevenog mesa, piletine, brašna, šećera, nema proizvoda kojima je premijer Andrej Plenković zamrznuo cene.