- Ne želimo više da imamo 200.000 ljudi koji imaju penziju manju od 1.000 kuna (oko 135 evra), niti da je svaki treći stanovnik stariji od 65 godina u zoni siromaštva, niti da je 52 odsto penzija ispod linije siromaštva - rekla je Jasna Petrovićiz Sindikata penzionera.
Poreska uprava naplatila više od 1.000 milijardi dinara
Poražavajuća statistika još je gora kada se uzme u obzir da su Hrvati među najstarijom populacijom u Evropi. Čak 19,2 odsto stanovnika starije je od 65, a broj penzionera veći je od milion i 200.000. Prosečna penzija iznosi 3.400 kuna. Odnos penzionera i radnika sve se više izjednačava, a na penzije svake godine odlazi 36,8 milijardi kuna.
Realni sektor servisira i penzije, a i 400.000 zaposlenih u državnoj službi, ističu ekonomisti. Rešenje vide u otvaranju novih radnih mesta.
- Trebali bi da podignemo zaposlenost na evropski nivo, s milion i 400 na milion i 700.000. Od tih 300.000, ni 30.000 ih ne bi trebalo da bude u javnom sektoru i onda bi bilo lakše i izdržljivije finansirati javni sektor, državni sektor, pa u svemu tome i penzioni sektor - smatra ekonomista Ljubo Jurčić.
Evo šta se zbog zime u Americi i nemira u Iranu dešava sa naftom
Kako sada stvari stoje, Vlada bi, pod pritiscima Brisela, rešenje mogla da potražiti u podizanju granice za penzionere na 67 godina. A oni kojima je ostalo još tridesetak godina rada, pre nego što ostvare uslove za penziju, nisu optimistični.
- Ljudi se boje penzije zato što znaju kako stvari stoje. Očekuju da to neće biti dovoljno da se može normalno živeti - rekao je Miro iz Zagreba.