Prvi put u istoriji izvozi se u Poljsku, koja slovi za velikog proizvođača, ali i druge evropske zemlje, pa treba obratiti pažnju da se sačuvaju dovoljne količine i za domaće tržište.
Milan Simović iz Dobrinje zadovoljno trlja ruke, jer je i ove sezone proizveo deset vagona krompira. U skladišnom prostoru zadržao je semenski krompir, a za domaćinstvo tek nekoliko džakova.
- U proizvodnji krompira i svemu je količina. Ako čovek ima količinu, tu je dobit se može očekivati, ali ispod toga slabo, jer veliki su troškovi, naročito u proizvodnji krompira - kaže Simović.
Podbačaj roda u drugim evropskim zemljama ide na ruku srpskim proizvođačima. Međutim, problem je neorganizovanost u domaćoj proizvodnji krompira.
- Jedini put je da se nađe modus da oni budu zajedno, da oni imaju veći posed, bar pedeset hektara zemlje, da rade bar pet, deset hektara godišnje. Da kupe dobre mašine i tako udruženi da mogu da konkurišu i da tako budu konkurentni na globalnom tržištu - objašnjava Ratko Vukićević, predsednik Asocijacije proizvođača krompira Srbije.
A na tom tržištu cena krompira raste. Domaći proizvođači kažu da pokušavaju da se izbore kvalitetom, ali na cene ne mogu da utiču.
- Znači ako je pogodna godina vani i rodi dobro krompir, a kod nas ovde isto rodi, a kod njih bude cena veća, normalno da će naš krompir sa lošijom cenom da prođe - dodaje Simović.
- Mi vapimo i stalno tražimo da mi imamo zaštitu, ne od uvoza krompira, to ne može niko tako da nas zaštiti, nego samo od tih dampinških cena. Da ne dozvolimo da se u godinama, kad neka zemlja ima veliku proizvodnju, gde je cena ispod, daleko ispod cene koštanja, da se takav krompir uvozi. On ubija naše proizvođače - ističe Ratko Vukićević.
Za domaće tržište biće dovoljno krompira, ukoliko zbog potražnje na stranom ne bude nekontrolisanog izvoza.
Brdsko-planinski krajevi zapadne Srbije idealni su za proizvodnju. Udruživanje priozvođača, poštovanje standarda vode do profita, ali treba oživeti sela, tamo gde to još nije kasno, kažu proizvođači.