Korišćenje WiFi mreže bez zaštite, odnosno bez lozinke je široko rasprostranjeno, pa je preporuka korisnicima da na taj način ne obavljaju bilo kakvu finansijsku transakciju jer, kako upozoravaju u RATEL-u, sve što rade preko intereneta može "procureti".
Direktor RATEL-a Vladimir Tintor kaže da mnogi u kafićima, kod komšlija ili na nekim drugim javnim mestima koriste WiFi mreže bez lozinke, što ne predstavlja nikakvu zaštitu.
- Sve ono što rade preko intereneta može procureti tako da svakako bilo kakve finansijske transakcije nikako ne bi smele na taj način da se obavljaju - napominje Tintor.
Naveo je da RATEL doneo smernice za zaštitu korisnika od bezbednosnih rizika u IKT sistemima, te da je namera da približe građanima gde postoji naveći broj reklamacija, žalbi i prigovora i prosto da se deluje preventivno.
Tintor je rekao da praktično danas svaki građanin koristi neki uređaj koji može da bude podložan određenim rizicima po pitanju bezbebnosti.
- Da li su to u pitanju računari, laptopovi, tableti, mobilni telefoni, svi oni danas imaju određene bezbednosne rizike i na te rizike može preventivno da se utiče samim ponašanjem vlasnika tih uređaja - navodi direktor RATEL-a.
Odlična preventiva je, kaže, upotreba lozinki za pristup uređajima kao vid zaštite koji će sprečiti da određeni podaci ne dođu u posed onih kod kojih ne bi trebalo da dođu.
- Uvek je preporuka da lozinke budu što kompleksnije u smislu broja karaktera, da se koriste velika i mala slova, brojevi, interpunkcijski znaci, ali naravno u određenoj šemi koju svaki pojedinac može kasnije da ponovi - rekao je Tintor.
Takođe je, ističe, bitno i redovno ažuriranje i operativnih sistema i antivirus zaštite, kao preventiva za bilo kakav eventualni problem po pitanju bezbednosti, a poželjno je koristiti i šifru na samom mobilnom telefonu, jer je to u slučaju gubitka telefona dobra zastita da se podaci ne izgube.
Pažnja je neophodna i u slučaju dobijanja određenih elektronskih poruka, kada se ispostavi da se mejl adresa možda razlikuje samo u jednom slovu u odnosu na adresu neke institucije ili pojedinca koje poznaje korisnik.
Takve elektronske poruke mogu da zaraze računar.
Tehnološki napredak usložnjava problem bezbednosti, s ozbirom da, navodi Tintor, praktično svi elektronski uređaji imaju određeni softer pomoću koga se njime upravlja i praktično svi uređaji su podložni određenim bezbednosnim rizicima.
Kaže da je RATEL doneo i poseban dokument posvećen smernicama po pitanju korišćenja poštanskih usluga, mada u tom segmentu nema žalbi, ali je dobro da ljudi znaju u kojim situacijama mogu da se žale, eventualno da traže naknadu štete ukoliko je neka pošiljka izgubljena, ili kako da pakuju svoju pošiljku.