Za stanovnike zapadne Srbije nema boljeg energenta za grejanje od drva. Kada šporet nalože bukovim i hrastovim ogrevom, a vatra počne da pucketa, tada su sigurni da zimu neće ni osetiti. Ali oni koji su ta drva kupovali u sezoni, da bi osetili takav luksuz morali su duboko džepove da isprazne i izdvoje veliku količinu novca.
- Oni koji su kupovali od avgusta do novembra, plaćali su papreno, gde su jedan metar drva bio i do sto evra na licu mesta, onaj ko je morao da plati i prevoz dodatno mu je ispraznilo džepove. U prethodnom periodu imali smo dosta lepog vremena, pa narod ono što je pripremio za zimu i "uštedeo", da mu ostane i do sledeće sezone - kazao je drvoseča Veljko Milosavljević za agenciju RINA.
Cena i potražnja za ogrevnim drvetom zavisila je od samog kvaliteta građe. Najveće interesovanje vlada za cerovim i grabovim drvetom, zato što su ona kalorična i dobro drže vatru, dok se za bukovim drvetom potražuju manje količine.
- Za nas drvoseče ovo je mrtav deo sezone. Zbog tako slabe prodaje trgovci spustaju cene, pa sada metar drva možeš kupiti i za 30 evra, što je tri puta jeftinije od onih drva koje su prodavali u sezoni. Kako bi izvukli troškove koje su imali tokom sezone, sada moraju da prodaju za sitinu. Neka realna cena, gde bi bili zadovoljni i kupac i potrošač bila bi oko 60 evra za jedan metar - zaključuje Veljko.
On je dodao da su od skoro ljudi počeli da lože i bagremovo drvo čija je cena znatno manja u odnosu na ostale. Posao je izuzetno težak, a na visoku cenu ogreva ove godine svakako je uticalo i poskupljenje goriva koje je neophodno za transport građe.
Iako prestonica Srbije prednjači u svemu pa tako u visini cene svih energenata za grejanje, mnogi Beograđani početkom leta pohrlili su upravo u Šumadiju bogatu šumom i otkupili ogromne količine, kako bi se obezbedili za predstojeću hladnu zimu. Prodavci u šali kažu da će se i Beograđani ove zime grejati drvima koja nose oznaku "čačanska".