Priča o velikoj zaradi od aronije ohrabrila je mnoge u Srbiji da počnu da gaje ovo jagodičasto voće koje se smatra lekovitim, ali put do zarade koja se meri desetinama hiljada evra sa jednog hektara nije nimalo lak. Beograđanin Milutin Pantić gaji aroniju na pet hektara u Sremu, ali, kako kaže, zarade od aronije ima samo ukoliko se ona preradi i od nje naprave proizvodi.
Pročitajte i:
- Mi pravimo nadev, koji se tako zove jer je od celih plodova, kao i hladno ceđeni sok, ali i preliv za slana i slatka jela - kaže Pantić.
Mnogi proizvođači pre nego što se upuste u gajenje ove biljke, ne znaju da prvih nekoliko godina od aronije neće biti zarade.
- Aronija punu zrelost postiže tek u osmoj godini i tada rađa najviše. To je u teoriji čak 25 tona po hektaru, mada u praksi nije tako. I mi smo, dok smo čekali da zasad sazri, eksperimentisali sa proizvodima od aronije, dok nismo našli one koji odgovaraju našem tržištu - kaže ovaj proizvođač.
Pantić napominje da se priče o zaradi od nekoliko desetina hiljada evra sa samo jednog hektara mogu ostvariti samo ukoliko se pronađe kupac za svu robu i ona plasira kao gotov proizvod.
On dodaje da aronija zbog svog ukusa ne može da se prodaje sirova i nije atraktivna kao borovnica ili kupina. Iako mnogi ljudi smatraju da je aronija gotovo divlja biljka, Pantić kaže da ona mora da se orezuje i đubri.
- Naša aronija je organska i tu nema prskanja, to znači da se protiv korova borimo ručno i da đubrimo stajskim đubrivom - dodaje Pantić.
Kako su kod nas počeli da niču zasadi aronije, na tržištu se pojavilo sve više proizvoda od ovog voća, pa se sad mogu kupiti čajevi od aronije, med sa aronijom, pa čak i brašno, što donosi daleko bolju zaradu, nego kada bi se plodovi zamrzavali i izvozili.
- Berba je veoma skupa i to je najveći godišnji trošak. Tu proizvođači gube bitku, jer jedan čovek ne može ubrati više od par desetina kilograma dnevno - kaže profesor voćarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, dr Nenad Magazin.
Kako kaže, u Poljskoj, koja je najveći proizvođač aronije, i berba i orezivanje rade se mašinski.
- Kod nas je problem što pri podizanju zasada nije konsultovana struka , pa smo dobili mnogo loše podignutih zasada. Najbolje su prošli oni proizvođači koji su zaokružili proizvodnju, aroniju preradili i sada te proizvode skupo prodaju - zaključuje Magazin.