Tako, najpoznatiji digitalni novčić povukao je gore i druge kripto tokene, ali i vratio interesovanje javnosti za bitkoinom.
Kripovalute ponovo su dospele u centar pažnje nakon promocije Fejsbukovog projekta vlastite virtuelne kovanice "libre".
Najveća svetska kriptovaluta, bitkoin, uzletela je na dnevni maksimum od 11.307,69 dolara, prema bitkoin cenovnom indeksu platforme Koindesk, koja uzima u obzir cene ove digitalne valute na različitim berzama. To je najviši nivo od 5. marta 2018. godine.
Od početka ove godine, vrednost bitkoina je skočila za 170 procenata. Njegov uspon je doprineo takođe rastu cena drugih digitalnih novčića, poput etereuma, čija se vrednost ove godine više nego udvostručila.
Čini se da su investitori odlučili da ignorišu ružno sećanje na prošlogodišnje "pucanje bitkoin balona", nakon što je ova kriptovaluta u decembru 2017. dostigla rekordnu vrednost od preko 19.000 dolara. Njegova cena je dramatično pala tokom 2018. i početkom 2019. se kretala na nivou od samo 3.000 dolara.
Libra je dakle, pogurala krito-valute, opravdano?
Već je evidentno, da je najavom Libre, Fejsbuk pozitivno uticao na rast vrednosti vecini kriptovaluta (tržište digitalnih valuta prešlo je cifru od 330 milijardi dolara. Kripto, kao i binis javnost ima podeljenja mišljenja o ovoj novoj digitalnoj valuti, najavljenoj za prvu polovinu sledeće godine. O libri, njenim karakteristikama i našim opcijama za Telegraf Biznis govorio je Srećko Miodragovic, šef kabineta i savetnik predsedniku kompanije Comtrade, Blockchain expert i evandjelista.
- Za proteklih 10 godina, koliko je bitkoin na tržištu, pa zatim i ostali kripto koini/tokeni, kao najveći izazov se pokazao onaj koji se odnosi na masovnu upotrebu kripto valuta. Jos uvek vrlo mali broj ljudi, kompanija, servisa, koristi kripto valute. Libra, ima predispozicije da to promeni. U startu može da se "računa" na preko 2,5 milijardi vec postojećih korsnika (Facebook, Whatsapp, Instagram), a kada se na to dodaju i korisnici i ostalih Libra partnera (Uber, Visa, Master, Ebay, PayPal, Coinbase, i dr.), nema sumnje, da novonajavljana digitalna valuta ima mnogo jaku startnu poziciju.
Potpuno je nepotrebno polemisati Libra tehničke karakteristike, da li je to kripto valuta ili ne, da li je u pozadini blokčejn tehnologija, zašto neće bit u početku otvorena za sve one koji žele da podignu "Libra node" za validaciju transakcija, itd. Tehnički će Libra protokol da se razvija u narednim godinama, i očigledno je da će od svih blokčejn mreža, pristunih u etru, “pokupiti” ono najbolje. Startne pozicije Fejsbuka, kao i 30-tak partnera koji Libra udruženjem u Ženevi, podržavaju (a i vodiće) razvoj Libre, govore u prlog tome, da "konačno" masivno usvajanje digitalne valute možemo da očekujemo u narednih par godina.
Smatram da ce prvi "na udaru" da budu retail finansijske institucije, i da one treba da traže načine kako ce se sutra prilagoditi Libri na svojim tržistima (jedna od strategija za prilagođavanje je i čuvena “ako ne možes da ih pobedis – pridruži im se”).
Fokus javnosti je na Libri kao finansijkom instrumentu, stabilnoj valuti (obezbeđenoj u pozadini dolarima, funtama, evrima, jenima, obveznicama...) koji, za minimalni fee, omogućava plaćanje, slanje novca, u različite delove sveta u par sekundi. Ja bih se osvrnuo i na potencijale "pametnih ugovora" i decentrazlovanih aplikacija, koje ce "živeti" na Libra blokčejn mreži. Prvo, za developere, pravo vreme da krenu da uče Move programski jezik, jer će biti sledeće godine velika potražnja za onima, koji ce znati da pišu Libra pametne ugovore, kao i aplikacije za Libra mrežu. Siguran sam da će veliki broj kompanija želeti da iskoristi potencijale nove digitalne valute kao i ogromnog broja korsnika. Drugo, možemo da očekujemo i veliku "bitku" na zakonodavnom polju, koje takođe ima ključnu ulogu u sutrašnjem usvajanju i širenju Libre. Centralne banke tehnički i ekonomski razvijenijih zemalja "lakše" će zakondavno usvojiti Libru, a manje ekonomski i tehnički razvijene zemlje sigurno ce "čekati" kako će svetsko tržište sve ovo da prihvati, pa tek onda donosti (ili ne) zakonodavne okvire.
1. Koristimo bitkoin (i ostale već poznate kripto valute), koji nema centar upravljanja, ne može niko da nam zabrani upotrebu, pseudoanoniman je, nije dostupan na svim mestima na kojima bismo mi želeli
2. Koristimo Libru, koja će morati zakonodavno da bude prihvaćena (ili možda neće u zavisnosti od zemlje), upravljanje mrežom "centralizovano", sa ograničenim i unapred odobrenim "nodovima" za validaciju transakcija, ali ogroman broj korsnika joj ima pristup, itd ...
3. Miks, navedena dva izbora
Kako opet raste interesovanje za ovom digitalnom valutom, ali i ostalim tokenima, da se podsetimo osnova:
Bitkoin (BTC) je digitalna valuta, koja se koristi i distribuira elektronski. Bitkoin je decentralizovana P2P mreža. Ne kontrolišu ga pojedinačna institucija ili osoba. Ovi digitalni novčići se ne mogu odštampati i njihova količina je veoma ograničena. Dakle, u jednom trenutku više neće biti moguće "izrudariti" novi bitkoin.
Kako je bitkoin digitalna valuta, fizički u rukama novac nikada nećete držati. Koliko god činjenica da novac imate, a ne vidite ga, uliva nesigurnost, prednost bitkoina predstavlja nezavisnost od institucija koje kontrolišu svetsku makroekonomiju.
Konvencionalni sistem garancija vrednosti i bezbednost valuta koji danas pružaju centralne banke, zamenjena JE kriptografijom, zbog čega se sve digitalne valute, pa i bitkoin nazivaju – kriptovalutama.
korisnici prave, razmenjuju i sami kreiraju vrednost valute koja vremenom varira na bitkoin berzi.
Blokčejn je postao jedna od stvari o kojima se najviše priča i to ne samo u svetu tehnologija.
Verovatno glavni razlog za to leži u vrtoglavom rastu vrednosti kriptovaluta, ali i rastu njihovog broja (trenutno ih ima preko 1000). Zato ne čudi zašto veliki broj ljudi (uključujući i IT stručnjake i programere) ne zna mnogo o ovoj temi. Blokčejn ipak daleko prevazilazi tehnologiju na kojoj su zasnovane kriptovalute.
Osnovni koncepti su razvijeni u originalnom dokumentu Satoshi Nakamota iz 2008. pod naslovom Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System.
Svojim radom, Satoshi je postavio osnove Bitcoina u kojima stoji da baza podataka nije sačuvana na jednom mestu odnosno serveru, već je decentralizovana. Umesto da svako na svetu ima svoje posebne knjige i vodi zasebnu evidenciju transakcija, glavna knjiga je jedna, sadrži sve transakcije, javna je i u vlasništvu svih.
Kada neko pošalje bitkoin sa jedne adrese na drugu, transakcija je vremenski obeležena i zabeležena kod svakog učesnika sistema. Niko ne može da prevari sistem i pošalje nešto što nema u svom vlasništvu.
Članovi mreže koji vode evidenciju transakcija u bloku ga verifikuju i zaključavaju. Za ovaj njihov rad mreža ih nagrađuje bitkoinom i taj proces nazivamo rudarenje (cryptocurrency mining).
Majneri (rudari, kopači) služe da potvrđuju i validiraju transakcije. Svaki nod može da se prijavi da bude “majner”. Korisnik vidi samo količinu bitkoina na svom novčaniku i rezultate transakcije.
Iza scene, digitalni zapisi transakcija se spajaju u “blokove”.
Ako neko pokuša da promeni samo jedno slovo ili broj u bloku transakcija, uticaće i na svaki sledeći blok. Zbog toga što je registar javan, greška ili pokušaj prevare se može lako uočiti i ispraviti od strane bilo koga.
Korisnički novčanik može da potvrdi ispravnost svake transakcije. Autentičnost svake transakcije je zaštićena digitalnim potpisima koji odgovaraju adresama slanja.
Danas, praktično sve. Možete leteti sa aviokompanijama, kupiti karte za pozorište, uzeti nekoliko boca piva...Plaćanje hotela i kupovinu imovine, namirivanje računa u različitim barovima i restoranima, priključivanje sajtovima za upoznavanje, kupovinu poklon vaučera, klađenje u onlajn kazinu i dobrotvorne donacije. Postoji takođe niz različitih onlajn tržišta koji trguju sa svim, od ilegalnih supstanci do vrhunskih, luksuznih predmeta.
Bitkoini su dostupni putem različitih razmena, ali se takođe mogu direktno kupiti na tržištu od drugih ljudi. Mogu se platiti u kešu, kreditnim ili debitnim karticama ili čak nekom drugom kriptovalutom. Pre svega, treba vam BTC novčanik.
Postoje različite opcije, ali one osnovne mogu se svesti na onlajn novčanik i softver novčanik na hardveru vašeg kompjutera. Tu je i rudarenje. Pre samo nekoliko godina svako sa dovoljno kompaktnim računarom mogao je da rudari BTC, ali to više nije slučaj. Sve veća popularnost bitkoina, kao i njegov rastući kurs, uzrokovao je da velike kompanije uđu u igru stoga su težina i energija potrebna za rudarenje količine bitkoina vredne truda vrtoglavo skočile. Pored toga, količina bitkoina koja se može izrudariti konstantno i drastično opada.
I građani Srbije se polako pretvaraju u moderne rudare. To se najviše oseti na potražnji i prodaji za kripto-rudarskom opremom.
Ponudu specijalizovanih grafičkih kartica za rudarenje kripto-valuta moguće je pronaći u gotovo svim domaćim IT trgovinama. Setite se samo prošle godine da se grafičke kartice planule. Cene su im od 500 do 1.000 evra, a rasprodate su bile ili se rasprodaju isti dan kad dođu u skladišta.
Beograd je dobio i svoj prvi dvosmerni bitkoin bankomat na kojem građani mogu da kupuju ali i prodaju ovu valutu. Ipak, Srbija ne pokušava da reguliše tržište kriptovaluta već pušta da se ono razvija i zajedno s zemljama regiona.
Naši zakonodavci će svakkako morati da izglasaju pravilnik o trgovanju takvim valutama pre ulaska u EU.