Referentnu kamatnu stopu povećana je od početka godine deset puta. Prvi skok bio je u aprilu, a od tada ta kamatna stopa podignuta je za 425 odsto.
Kako ističu iz NBS, donošenjem ovakve odluke nastavlja se pooštravanje monetarnih uslova i ono će uticati na ograničavanje sekundarnih efekata troškovnih pritisaka na rast cena putem inflacionih očekivanja.
- Time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije.
Uzmimo primer keš kredita od 100.000 i 300.000 dinara sa rokom otplate od 36 meseci, i varijabilnom kamatom od 12 odsto. Za kredit od 100.000 dinara prema pomenutim uslovima finansiranja, klijent bi banci trebao da vrati oko 119.800 dinara, tj. mesečna rata sada izađe oko 3.310 dinara. U slučaju kredita od 300.000 dinara klijent banci ukupno uplaćuje 359.400 dinara tj. u obavezi ste da plaćate skoro 10.000 dinara mesečno.
Zbog neizvenosti koja vlada finansijskim tržištima, pa i kod banaka u Srbiji, one su sve manje spremne da fiksiraju rate zajmova i to ne samo za stambene za koje je nemoguća misija dobiti fiksnu ratu, već i za ostale kredite, u ovom slučaju keš ili potrošačke. Promenjiva kamata na pozajmice u domaćoj valuti je početkom godine bila 7 do 9 odsto u proseku, a sada se novi krediti ugovaraju od 10 odsto i više. Fiksna kamata koju su banke nudile je bila od 10 do 16 odsto, ali sada je banke više gotovo i nemaju u ponudi.
Generalni sekretar Udruženja banaka Vladimir Vasić, jednom prilikom potvrdio je da banke sada nerado daju pozajmice sa fiksnom kamatom.
- Zbog neizvesnosti na tržištima, trenutno je u ponudi sve manje kredita sa fiksnom kamatnom stopom. Kao što su ljudi oprezniji kada je u pitanju zaduživanje, tako se ponašaju i bankari. Fiksna kamata je uvek u trenutku kada se uzima veća, jer neko mora da nosi rizik nepredvidive budućnosti, ali banke se racionalno ponašaju i sada ne žele da pozajmljuju novac sa fiksnom kamatom, kaže Vasić.