Kako bi smanjili nervozu i neizvesnost, kao i pojasnili šta se tačno dogodilo sa američkim bankarskim sektorom, te da li je isto moguće u Evropi i koliko se dva bankarska sistema suštinski razlikuju, predstavnici najveće komercijalne banke u Španiji, Caixa bank su svojim klijentima juče tokom dana poslali pismo u kome su to sve i do detalja objasnili.
"Blic Biznis" je došao i u posed tog pisma i u nastavku vam prenosimo detaljnu analizu kraha u američkom bankarskom sistemu i činjenice koje govore zašto tako nešto ne može da zadesi i Evropu:
- Regionalna banka Silicijumske doline bila je duboko ukorenjena u svetu startap preduzeća u SAD, prema javnim informacijama na njenoj veb stranici, banka je poslovala sa skoro polovinom novoosnovanih startapa uz podršku "Venture" kapitala, a 44 odsto čine tehnološke i zdravstvene kompanije podržane od američkih kompanija koje su izašle na berzu prošle godine, i stoga su imale kombinaciju neobičnog poslovanja i imovine. Baza klijenata je bila koncentrisana u depozitima većim od 250.000 dolara koji ne uživaju zaštitu depozita (dakle, manje od 5 odsto baze depozita je bilo osigurano).
Od 2017. do kraja 2021. navedeni depoziti su veoma porasli (učetvorostručili su se sa 44.000 miliona na 189.000 miliona dolara), ali je knjiga bankarskih kredita porasla samo sa 23.000 miliona. do 66.000 miliona USD, tako da je veoma veliki deo novca klijenata uložen u hartije od vrednosti (MBS) i američke obveznice na dugi rok (57 odsto ukupne imovine banke je uloženo u takve hartije od vrednosti), koje su po fiksnoj stopi gubile vrednost kao posledica pooštravanja monetarne politike od strane Federalnih rezervi.
S druge strane, banku Silicijumske doline je severnoamerički regulator smatrao bankom IV kategorije (sa manje od 250.000 miliona USD u aktivi) i, stoga, nije bila podvrgnuta zahtevima likvidnosti LCR (Liquidity Coverage Ratio) i NSFR (Net Stable Funding Ratio) koji zahteva od banaka da imaju dovoljno sredstava, visokokvalitetne likvidnosti koje se lako mogu prodati za pokrivanje odliva depozita u uslovima stresa, zahtevi koji se strogo primenjuju na velike američke banke i sve evropske banke (male, srednje ili velike). U konkretnom slučaju banke Silicijumske doline, više od 40 odsto njihove ukupne aktive nije procenjeno po tržišnim cenama.
Pretpostavljali su da je obilje likvidnosti u kojoj je uživao svet Venture kapitala iscrpljeno, a poslednjih nedelja raste broj klijenata koji pripadaju svetu startapa koji, da bi nastavili da posluju kreću da povlače svoje depozite. Prekomerna koncentracija na ovu vrstu klijenata banke Silicijumske doline i lak pristup depozitima značili su da je za kratko vreme značajan deo depozita u njenoj bazi napustio banku, primoravajući se na likvidaciju, i na taj način je primorano da deo njenog portfelja obveznica bude likvidiran. Prinudna prodaja obveznica po ceni nižoj od one po kojoj su procenjene iznela je na videlo velike gubitke, blizu 1.800 miliona dolara, navodi se u pismu i nastavlja:
Da bi pokrila gubitke, banka Silicijumske doline najavila je veliku ekspanziju kapitala (2.200 miliona USD), u onome što je na papiru bila neutralna strategija koja je poboljšala njen prihod i održala kreditne rejtinge i sebe i klijenata. Taj plan je zbunio istaknute kompanije Venture kapitala, uključujući osnivačke fondove Petera Thiela, Coatue Management i Union Square Ventures, kojima su, kako se čini, dali uputstva da povuku svoje depozite.
Samo dan kasnije, 24 odsto njegove mase depozita je zatražilo povlačenje. Ovaj događaj proizilazi iz sumnjivog upravljanja rizicima i resursima, a direktna je posledica oštrog podizanja kamatnih stopa u Sjedinjenim Državama koje su pooštrile finansijske uslove sistema. Sa porastom kamatnih stopa, klijenti traže veće izvore profitabilnosti i menjaju depozite uz nisku naknadu za druge atraktivne alternative kao što su zapisi i obveznice, pritiskajući obaveze najslabijih finansijskih subjekata.
U pismu se navodi i da su američka centralna banka i drugi "finansijski organi" intervenisali u banci prošlog petka, a u nedelju je homologno telo Fonda za garantovanje depozita, zvano FDIC, osiguralo sve depozite, uključujući i neosigurane (one veće od 250.000 USD), kako bi pokušalo da iskoreni krizu poverenja u američki bankarski sistem. Spasavanje je isključeno jer zakon usvojen nakon globalne velike finansijske krize zabranjuje spasavanje entiteta osim ako nisu sistemski. Sprovedena je aukcija imovine kako bi se stvorila likvidnost i HSBC je kupio filijalu banke u Velikoj Britaniji po ceni od 1 funte.
Pored toga, nadležni organ je uspostavio program finansiranja, tzv. "Program bankovnog kreditiranja", koji omogućava korišćenje nominalne vrednosti trezorskih zapisa kao kreditne osnove. Međutim, lokalna kriza nije u potpunosti sadržana u onome što odgovara nekim regionalnim bankama Severne Amerike (one koje se poklapaju sa bankom Silicijumske doline po vrsti klijenata, sa značajnim procentom neosiguranih depozita i sa portfeljima obveznica koji nisu vrednovane po tržišnim cenama). Finansijske vlasti Njujorka odlučile su da intervenišu i Signature Bank zbog mogućih rizika od zaraze, a postoji nekoliko entitetskih regionalnih banaka koje su pretrpele ozbiljne rezove u svojim kotacijama - First Republic, PacVest, Western Alliance, Charles Schvab, itd.