Udeo državnih zahvatanja u ceni goriva porastao uprkos drastičnom padu cene sirove nafte.
Otkada je počela pandemija virusa korona, benzin je u Kanadi jeftiniji od litra vode. A u Srbiji? Cene goriva kod nas, kao i na svakom drugom tržištu, menjaju se zbog promene troškova i tržišne konkurencije.
- Budući da 85 odsto goriva koje se potroši u našoj zemlji potiče od prerade nafte ili je direktno uvezeno kao gotov derivat, nemoguće je našu zemlju izolovati od promena na regionalnim i globalnim tržištima - kaže Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.
- To je deo troškova na koji niko iz Srbije nema uticaja. Na drugi deo država može da utiče kao na stvaranje uslova poslovanja koji bi unapredili i podstakli tržišnu konkurenciju, koja je ključna za brze promene kada cene sirove nafte na svetskom tržištu padaju - kaže on.
Od 20. januara do 13. aprila litar benzina u Srbiji jeftiniji je za 17,5 dinara, evrodizela za 22,40 i auto-gasa TNG za 9,90 dinara. Istovremeno je barel nafte s 69 dolara, koliko je koštao 6. januara, pao na 31,74 dolara 13. aprila. Pri tome ne treba prevideti činjenicu da je 31. marta barel bio još jeftiniji – 22,74 dolara.
Pad cene sirove nafte vrlo malo utiče na nivo državnih zahvatanja, pa su ovi nameti sada još veći u maloprodajnoj ceni nego što su bili.
Pri kompanijskoj ceni od 64,10 dinara za litar dizela, 85,25 dinara po litru jesu fiskalne stavke ili 57 odsto od cene.
- Hipotetički, sve da nam neko pokloni sirovu naftu za nula dolara, a da mi moramo da je dovezemo iz Crnog mora do Krka, pa odatle do rafinerije u Pančevu, a potom i da je preradimo, platimo državne dažbine i pustimo gorivo u prodaju na pumpe, litar benzina i dizela ne bi mogao da bude jeftiniji od 100 dinara - objašnjava Mićović i napominje da je na početku ovog lanca nafta bila besplatna.
Kada se porede cene u drugim zemljama, treba imati u vidu da se uslovi poslovanja razlikuju, pa samim tim i troškovi proizvodnje i dostupnost goriva, kao i politika akcionog oporezivanja.
- To prilično radikalno može da utiče na cenu u maloprodaju - ističe Mićović i dodaje da nije jednostavno uporediti uslove poslovanja po zemljama.
Maksimalna razlika u kompanijskoj ceni ide do 179 evra na 1.000 litara dizela, dok je razlika između najvećih i najmanjih dažbina još veća i iznosi 367 evra na 1.000 litara ovog goriva.
Tako je prosečna cena dizela u Srbiji bez državnih zahvatanja 546 evra za 1.000 litara, a u Crnoj Gori je najjeftinija i iznosi 367 evra. Ako se uzmu u obzir i državne takse, 1.000 litara dizela u Srbiji košta 729 evra, a u Severnoj Makedoniji, koja je najjeftinija, 367 evra.
- Prevedeno, kada bi se na kompanijske cene u Srbiji primenile severnomakedonske dažbine, litar dizela u Srbiji bi bio manje od evra i ovo gorivo bi koštalo 0,913 evra. A kada bi se na kompanijske cene u Severnoj Makedoniji prenele srpske dažbine, cena dizela u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici bila bi oko 1,108 evra, ili za oko 23 dinara više nego sada - zaključuje Mićović.