Tri najsiromašnije zemlje Evropske unije, među kojima je i Hrvatska, počinju sa pripremama za uvođenje evra, izveštava Bloomberg. Naime, uzimajući u obzir buduću distribuciju ključnih fondova za razvoj, Rumunija, Bugarska i Hrvatska planiraju promenu valute.
Pročitajte i:
- Nakon Bregzita, nalaziti se izvan evrozone može te učiniti uljezom. Samim pogledom na pripremljeni EU proračun vidi se jasni naglasak na evrozonu – izjavio je Juraj Kotian, hrvatski ekonomista.
Iako su planovi navedenih balkanskih zemalja u kontrastu su s bogatijim delovima nekadašnjeg komunističkog istoka, a ni grčko iskustvo s evrom nije baš pozitivno, najsiromašnijim zemljama članicama EU fondovi za razvoj dobro će doći u budućnosti.
Tako je u pripremama najdalje došla Bugarska, najsiromašnija zemlja EU, koja želi da se prebaci na evro već ovog leta. Hrvatska je najavila promenu valute u sledećih pet do deset godina, dok Rumunija još nije otkrila vremenski rok u kojem će izvršiti navedenu promenu.
- Postavljanje konkretnog datuma zahteva duboku analizu realne, strukturalne i institucijske konvergencije – smatra rumunska Vlada.
Iako Hrvatska i Rumunija moraju ispuniti još mnogo uslova, samit koji će se sledećeg proleća održati u Rumuniji (vezan uz budućnost EU nakon Bregzita) mogao bi dati jasnije odgovore vezane za njihov prelazak na evro.
S druge strane, Bugarska je već ispunila evropske kriterijume, pri čemu su je Nemačka i Francuska podržale (dok je Evropska centralna banka nešto manje zagrejana za tu ideju).
- Postoji velika želja članica evrozone da prošire svoj klub zbog populizma koji je poljuljao geopolitiku i doveo u pitanje evropski projekat – rekao je Finiks Kalen, strateg "Societe Generale Grupe" dodajući da bi političari evrozone mogli videti širenje kao validaciju EU kao projekta.