Novom železničkom mrežom, predviđenom programom evropskog oporavka od COVIDA-19, išlo bi se brzinom između 250 i 350 km/h. Od Beograda do Berlina, koji su udaljeni 1.250 kilometara, vozom bi se išlo oko 4 sata. Putovanje do Beča trajalo bi oko 2 sata, dok bi se na grčko more, u Solun, stizalo za petnaestak minuta više.
Bečki institut u svom predlogu navodi da bi ova mreža mogla bude izgrađena tokom 2020-ih, odnosno u roku od jedne decenije.
Kroz Srbiju bi išlo ukupno 448 km pruge, za čiju izgradnju je potrebno 14,9 milijardi evra. Naša zemlja našla bi se na liniji Berlin-Nikozija, na kojoj su predviđene dve petlje (Beč i Sofija) i kojom bi se voz u jednom smeru kretao od Nemačke, kroz centralnu Evropu – Češku Republiku, Austriju, Mađarsku - zatim dalje kroz Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Severnu Makedoniju i Grčku, sve do Kipra sa kojim bi postojala morska veza trajektom.
U drugom smeru voz bi prolazio i kroz Albaniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Sloveniju, čime bi praktično bio povezan ceo Zapadni Balkan.
Kroz šest zemalja našeg regiona koje su navedene u planu, trebalo bi da prođe ukupno 1.564 km pruge, za čiju je izgradnju potrebno oko 1,1 bilion evra. Posle Srbije, najduža deonica bila bi kroz BiH - 340 km, koja je ujedno i druga najskuplja – 10,06 milijardi evra.
Nova evropska mreža ultra brzih vozova (Ultra-rapid-train, URT) obuhvatila bi četiri železničke linije, koje bi povezale glavne gradove EU i zemalja (potencijalnih) kandidata za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana.
Reč je o sledećim relacijama – zelena linija: Dablin-Pariz, uz morsku vezu trajektom između gradova Kork i Brest; crvena linija: Lisabon-Helsinki, uz petlju koja obuhvata Rursku oblast u Nemačkoj; plava linija: Brisel-Valeta, od severa do juga Evrope; i braon linija: Berlin-Nikozija, uz morsku vezu trajektom između Pireja i Pafosa, i sa petljom koja bi obuhvatila Beč i Sofiju.
Brzi vozovi, manja zagađenost
Prosečna brzina bila bi povećana na 250 do 350 km/h, za razliku od trenutnih brzina koje se na pojedinim deonicama kreću znatno ispod 200 km/h. To znači da će putnici od Pariza do Berlina stizati za četiri sata, što bi aviosaobraćaj praktično učinilo zastarelim i nepotrebnim za većinu unutarevropskih putovanja.
U predlogu se navodi da bi tako bila smanjena i emisija CO2, za 4 do 5 procenata, a bili bi uvećani i teretni kapaciteti železnice.
Nova mreža, sa sistemom duplih koloseka i velikih brzina, trebalo bi da bude usklađena sa postojećim železničkim mrežama, a tamo gde je moguće, biće adaptirana već postojeća infrastruktura.
Ukupna investicija za 18.250 km pruge u ovoj mreži procenjena je na 1.100 milijardi evra, odnosno oko 60 miliona evra po kilometru. Braon linija, između Berlina i Nikozije, na kojoj se nalazi Srbija, bila bi duga 5.700 km i koštala bi ukupno 249 milijardi evra.