Cena autogasa probila je magičnu cifru od 100 dinara za litar pa ovo ekološko gorivo nikada nije bilo skuplje a ako se ovako nastavi, preti opasnost da se njegovo korišćenje svede na statističku grešku jer smo za samo 10 godina od rekordera u regionu po potrošnji od 400.000 tona, stigli na samo 150.000.
Da su razmere poskupljenja velike pokazuje i podatak da je ovih dana u poređenju sa početkom godine potrebno izdvojiti 29 dinara više, odnosno da se na pumpama plaća i 103 dinara za litar umesto januarskih 72,5. Uzroci za to se uglavnom vezuju za promene na svetskom tržištu gde je ovaj energent 2021. godine zabeležio poskupljenje od čak 85 posto. Međutim uzrok drastičnog pada njegove potrošnje u Srbiji ipak nije vezan samo za to već ima i dublje dublje korene, vezane pre svega za akciznu politiku.
Naime, akcize su sa 17,90 dinara po kilogramu, koliko su bile 2011. godine, stigle do čak 45,17 koliko iznose danas, pa ako se na tako visoke dažbine države nadoveže i situacija na svetskom tržištu, onda ne treba da čudi ovako visoka cena.
Sve to dovelo je da su se smanjile i razlike u ceni između benzina i auto gasa, koje ako se ima u vidu da se on troši 20 do 25 odsto više od drugih goriva, postaje neisplativ. Tako bar tvrde vozači koji su pre desetak godina ugradili gasne module u svoje automobile.
- Postrojenje za gas sam ugradio 2010. godine i tada sam uspeo da po osnovu niže cene u odnosu na benzin da isplatim tu investiciju za nešto više od godinu dana. Međutim, već dve godine ne koristim gas jer mi se ne isplati zato što je skup posebno ako se ima u vidu da je njegova potrošnja veća od 20 do 25 odsto u odnosu na benzin. Treba da se zna da su gasne module ugrađivali uglavnom građani sa manjom platežnom sposobnošću da bi uštedeli, međutim danas je to ne isplativa investicija - navodi Beograđanin Milan Gajić.
- Autogas je od januara ove godine poskupeo za 29 dinara u apsolutnom iznosu sa PDV-om i akcizom i sa cene od 72,5 dinara po litru stigao je do cene od 102 do 103 dinara po litru na pumpama, što je nezabeleženo povećanje. Berzanske cene TNG-a ove godine imale su dramatičan rast sa 398 dolara po toni početkom godine na 861 dolar koliko je iznosila 16. novembra. Drugi spoljni činilac je smanjenje isporuka TNG-a iz Rusije, koja je značajan snabdevač Evrope, za gotovo 18 odsto i iz Zapadne i Istočne Evrope, gde su neke rafinerije konzervirane ili zatvorene - naveo je Ivan Brajović, zamenik predsednika Udruženja za TNG.
Brajović navodi da su akcize u Evropi na ovu vrstu goriva minimalne kako se ne bi na račun niže cene derivata veštački indukovala konkurentnost privrede.
- Taj minimalni iznos akciza u Evropi je znatno niži od iznosa u Srbiji, a u slučaju TNG-a čak trostruko. Minimalni iznos akcize preveden u dinare danas je 150 dolara po toni, a srpski je 435 dolara po toni a efekti takvih cena na potrošnju su veliki.Upravo zbog najvećih državnih zahvatanja ,akcize, PDV, naknada obavezne rezerve, naknada za energetsku efikasnost, naknada za markiranje tamo gde postoji, koja su u Srbiji za 54 odsto veća od evropskih, potrošnja u Srbiji prethodnih godina pada po stopi do 8,5 do 11 odsto godišnje, pa je stigla sa 400.000 tona kada smo bili prvaci u regionu na 155.000 tona u 2020. a možda čak i manje - kaže Brajović.
Njegovo mišljenje dele i stručnjaci koji takođe tvrde da nikada nije bila manja razlika u ceni autogasa i benzina. Naime, litar benzina ovih dana košta oko 165 dinara dok za dizel treba izdvojiti oko 175 dinara. Za njih je nužnost da se izmeni akcizna politika prema ovom energentu tim pre što bi to imalo ne samo ekonomski već i ekološki značaj jer je reč o alternativnom gorivu.
- Prema projekciji UNKS-a u slučaju da akciza na autogas bude prepolovljena, republički budžet bi bio uskraćen za oko 4,5 milijarde dinara, što je moguće nadomestiti na drugi način.To bi se moglo nadoknaditi povećanjem akcize na druga goriva koja tu akcizu iziskuju kao što je komprimovani prirodni gas (CNG) koji ima nultu akcizu i poresku stopu od 10 odsto, za razliku od TNG-a koji ima akcizu 45,17 dinara i porez od 20 procenata. Takav potez bi mogao da bude posmatran kao ulaganje države u podizanje ekološkog nivoa, koji je objektivno svima bitan - objašnjavaju iz UNKS.
Iz Udruženja TNG pak kažu da su takve inicijative ranije pokretane ali da nije bilo sluha za njih.
- Međutim, na poslednju inicijativu, koja je pokrenuta, bilo je pozitivnih odgovora resornih ministarstava ekologije, finansija i energetike i očekujemo da će to pitanje da se aktivno razmatra narednih meseci. Ako do promena akcizne politike dođe moglo da se dođe do "renesanse" upotrebe TNG-a kao goriva za automobile -kaže Brajović.
Inače, Srbija se svrstava u zemlje uvoznice TNG-a jer iako smo relativno ozbiljan proizvođač sa oko 105.000 tona godišnje, ostatak do pune potrošnje, koja se procenjuje na 155.000 tona, to jest 50.000 tona se uvozi. Što se tiče kupovine, ona je moguća na 1.440 benzinskih stanica u Srbiji koje su opremljene za to.