U Ratkovu kod Odžaka i Bačkom Dobrom Polju, u opštini Vrbas, u kojima su sorte malina iz Poljske "polana" i "polka" pre nekoliko godina našle pogodno tle i proširile se na ostale delove Bačke, navode da je slabom rodu kumovalo nepovoljno vreme, ali mnogo više neulaganje u proizvodnju.
Ovogodišnji otkup je u tim selima bio "mršav" i zato što su mnogi uzgajivači smanjili ili potpuno uništili zasade malina.
- Ovog leta, a berba je pri kraju, preuzeo sam 70 tona maline, a 2017. godine 480 tona. Na pet otkupnih mesta u Ratkovu biće ove sezone predato ukupno od 160 do 170 tona roda, a pre tri godine je bilo isporučeno oko 1.000 tona - objašnjava pad proizvodnje Zoran Miljković, najveći organizator otkupa malina u Ratkovu.
Uzgajivač Aleksandar Tijanić Džale napominje da je malina u Ratkovu, u vreme kad se verovalo da će donositi samo profit, a ne i gubitke, bila zastupljena na 150 do 200 jutara, a sad se zadržala na svega 10 do 15 jutara.
U Bačkom Dobrom Polju zasadi maline su sa 150 hektara svedeni na petinu.
- Ljudi su se posle izuzetno dobrog roda, ostvarenog 2016. godine, zadužili podižući zasade, ali kasnije, zbog nestabilnosti na tržištu, nisu uspeli da vrate ono što su uložili. Zato su uništili malinjake ili su odustali od ulaganja u navodnjavanje, prihranu i zaštitu malina, što je ovog leta rezultiralo katastrofalnim prinosom - ističe Bojan Pejić, predsednik udruženja "Bačkopoljski malinari" i direktor zadruge "Bačka malina".
I u Ratkovu i u Bačkom Dobrom Polju ovogodišnja otkupna cena maline prve klase bila je od 210 do 240 dinara, a druge klase od 180 do 200 dinara. Miljković naglašava da se u poslednjih mesec dana sva malina otkupljuje kao prvoklasna, za 220 dinara.
Od 130 do 170 dinara po kilogramu ove sezone su plaćane mašinski obrane maline, jer otkupljivači smatraju da njihov kvalitet ne može da se meri s ručno ubranim plodovima. Sezonci beru malinu za satnicu od 225 do 250 dinara, ali pošto ih nema dovoljno, veliki proizvođači su iz Poljske nabavili kombajn "marek", koji dnevno zamenjuje 50 radnika.
- Kad nema uzastopnih kiša, zbog kojih se pojavljuje trulež, "marek" bere i do 90 odsto plodova prve klase - naglašava Pejić.