Najvažnije odluke u tom smislu koje očekuje privreda tiču se implementacije.
Kako će se mere primenjivati
Privrednicima nije najasnije kako će se mere primenjivati, odnosno od kada tačno važe, da li od 1. aprila, ili 15. marta od kada i traje vanredno stanje. Preporuka je da se one primenjuju od 15, ali ostaje da se ta odluka nađe i zvanično na papiru.
Isplata minimalca i "50 odsto za velike"
- Iako je i sam ministar najavio da će isplata minimalca biti kroz poseban, namenski račun, još nije najjasnije kako će se to sprovesti. Da li će firme otvarati same ponovo račune, ili će biti neki jedinstven.
Pored toga, ukoliko već minimalac nije određen za april, privrednici misle da je onda možda bolje da bude za maj, nego za jun. Važno im je, ukazivali su da znaju na šta mogu da računaju kako bi se organizovali za plate.
- Za meru državne podrške za isplatu 50 odsto minimalca u velikim firmama takođe još uvek njena primena nije jasna pa će se čekati objašnjenje države u toku ove nedelje.
To je zapravo mera podrške oko minimalca koja bi trebalo da se sprovoditi u velikim kompanijama. Predlog privrede je da se ova naknada isplaćuje počevši od 10. aprila 2020. godine
Kako će država znati kome da da pomoć
Uslov da bi privrednici mogli da računaju na mere državne pomoći jeste da nisu otpustili više od 10 odsto radnika.
Međutim, traži se preciziranje formulacije "smanjenje broja zaposlenih ne više od 10%" u smislu da se pod smanjenjem broja zaposlenih ne smatra otkaz od strane zaposlenih, kao ni otkaz zaposlenima kojima je istekao ugovor o radu na određeno vreme tokom trajanja vanrednog stanja.
Ostaje da se vidi da li će se ovo pratiti kroz poresku prijavu.
Isplata dividendi
Da li će se uvesti moratorijum na dividende i zašto ako se bude odnosio samo odnosi na strana preduzeća?
Nije jasno ni šta bi ta mera konretno donela osim da bi se sprečio odliv novca.
Korporativne obveznice
Iako nova, i u načelu dobra mera, kako su ocenili ekonomisti, nejasna je mera koja se odnosi na korporativne obveznice - kome je namenjena, da li će se zaduživati i privatna i državna preduzeća, da li će država, i u kojoj meri kupovati te obveznice, kakav će biti mehanizam, kada će i ta mera doći na dnevni red…
I to se očekuje da će biti rešeno ove nedelje, bar detalji.
Krediti koje država garantuje
To što će država davati garancije za zaduživanje preduzeća kod poslovnih banaka, ekonomisti ocenjuju takođe kao još jednu dobru i potrebnu meru, ali ostaje da se vide detalji - koliki procenat kredita će država garantovati, kakav će biti postupak dobijanja kredita…
U praksi, može da bude komplikovano, pa da samim tim i mera bude neefikasna, upozoravaju.
Krediti kod banaka
Banke će finansirati sopstvenim sredstvima deo likvidnosti preduzeća u Srbiji sa dve milijarde evra na perid od tri godine, a uslov je da su u periodu pre pandemije firme redovno izmirivale obaveze prema državi, bankama i poslovnim partnerima.
Međutim, ostalo je da u toku ove nedelje, banke razrade i definišu kako i na koji način će odobravati novac, koji je pre svega namenjen za obrtna sredstva preduzeća (likvidnost), odnosno, kako bi ta preduzeća mogla da izmiruju svoje tekuće obaveze.
Ono što se sada zna jeste da postoji nekoliko kriterijuma da bi se koristila ova garantna šema.
- Kako je ranije najavljeno, tumačenje i sprovođenje mera je u toku i tokom sredine ove nedelje biće poslate jasne instrukcije ka svima.
Podsetimo, Prvi set mera odnosi se na poreske olakšice, odnosno odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate.
Drugi set mera podrazumeva direktna davanja preduzećima, kroz isplatu tri minimalne zarade. Treći set mera je usmeren na očuvanje likvidnosti privrednih subjekata u uslovima ekonomske krize očekivane tokom i po okončanju vanredne situacije.
Četvrti set mera se odnosi na uplatu direktne pomoći u iznosu od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti svim punoletnim građanima Srbije.