Ipak, ima i onih koji su prepoznali njenu isplativost. Profit i proizvodnja koja ne zahteva velika ulaganja i mnogo rada oko voća, razlozi su zbog kojih se proizvođač Predrag Filipović iz Topole odlučio za uzgajanje mušmule.
Pre šest godina ušao je u ovaj posao koji mu, kaže, predstavlja hobi i duhovni mir, a uz zadovoljstvo uspeva da ostvari dodatnu zaradu. Trenutno ima 300 stabala na površini od 30 ari.
- Zasad nam se nalazi u Vodicama kod Smederevske Palanke. Imali smo nekoliko solucija kada smo pokretali proizvodnju. Bilo nam je važno da to bude tradicionalna kultura. Mušmula je ispunjavala kriterijume i uz to je voće koje ima i isplativost i laku proizvodnju - objašnjava Filipović.
Obavezno zalivanje u prvim godinama
Ulaganja su, dodaje, vrlo mala. Jedina veća investicija je u toku prve godine proizvodnje kada treba nabaviti sadnice.
- Vrlo je važno odabrati dobru sadnicu i pronaći rasadnik koji ima i koristi dobru podlogu. Mi smo našli preko prijatelja u Trsteniku jedan rasadnik. Kada smo tražili 300 sadnica, mislili su da ih je pozvala neka skrivena kamera jer je najveći broj sadnica koji su prodali pojedincu - pet. Sadnica mušmule se kreće od jednog do dva evra i to je jedino ulaganje uz radnu snagu i uz obavezno zalivanje u prvim godinama da bi proizvodnja opstala.
Kaže, podneblje i uslovi u tom delu Srbije idealni su za mušmulu, dodajući da se ona može uzgajati na visinama do 800 metara nadmorske visine. Posvećenost stablima, napominje, nije velika ni zahtevna.
- Mi od prve godine do danas nismo obrađivali mehanički zemljište između redova, to je sve zalivađeno i ostavili smo mušmulu da se sama bori i da sama pronalazi put do vode. Mi je dva puta godišnje tretiramo. Prvo prskanje je u cvetu zbog bolesti i štetočina. Drugo je krajem avgusta pošto je treba zaštiti od crva i od ostalog i prihraniti je. Uz ova dva tretiranja koristimo dobra mineralna đubriva kao prihranu u zimskom periodu prosipanjem oko stabala voća - ukazuje sagovornik.
Dve do tri tone po hektaru
Iako je, zbog kiša i naglih skokova temperature, imao problema sa ervinijom, oštećeno je svega nekoliko stabala, te je, navodi, trenutno stanje u njegovom voćnjaku dobro. Kvalitet je zadovoljavajući, krupnoća ploda je dobra.
- Ova godina je bila pogodna za cvet. Očekujem rod od dve do tri tone što je dobro za ovu količinu proizvodnje. Mi beremo mušmulu početkom novembra i mislim da će do tada još napredovati. Prošla godina je bila loša, imali smo rod od svega 600-700 kilograma, pre dve godine dobili smo tonu i 400 kilograma, a 2017. godine rod je iznosio oko jedne tone - navodi Filipović.
Mogućnost i za izvoz
Do sada je plodove prodavao jednom otkupljivaču u Novom Sadu i jednom većem marketu koji posluje u našoj zemlji.
- Dobro je što uspevamo sve da prodamo. Ove godine se dvoumimo da li da ponovo prodajemo marketu ili da izvozimo. Imamo mogućnost da putem naših klijenata, koji izvoze miksovano voće u Rusiju i Nemačku, plasiramo robu na inostrano tržište. Razmišljamo o toj opciji, da vidimo kako će to ići jer do sada nismo mogli da izvozimo pošto nismo imali dovoljnu količinu za izvoz.
Trenutna cena, prema informacijama koje je dobio od drugih proizvođača, kreće se od 70 do 110 dinara po kilogramu.
- Mislim da je to dobra cena kada se u obzir uzmu ulaganja. Pre dve godine prosečna cena za kilogram mušmule je bila oko 90 dinara. Može da se zaradi i u kućnom budžetu znači dosta kao dodatni prihod - napominje ovaj topolski proizvođač.
I rakija od mušmula
Isplativost mušmule, napominje, ne ogleda se isključivo u sirovim plodovima već i u preradi. Deo prošlogodišnjeg roda, koji je bio loš, iskoristio je za rakiju.
- Imali smo šest kazana, od 400 kilograma mušmula dobili smo 90 litara rakije. Konsultovali smo se sa stručnjacima i sa tehnolozima. Podelili smo je prijateljima i prva reakcija je bila 'pa ovo liči na dunju' i onda 'pa ovo u stvari ne liči ni na šta' - normalno, ne u negativnom smislu već u pozitivnom kontekstu, ne mogu da prepoznaju šta je, ima svoj neki ukus. Ja sam pre nekoliko godina došao do informacija da se rakija od mušmule Francuskoj i Švajcarskoj u domaćinstvima prodaje kao najskuplja.
Veće površine - veća i zarada
O prodaji svoje rakije, kaže, još uvek ne razmišlja ozbiljno, ali ukoliko bude imao uslove da legalizuje i tu prerađivačku proizvodnju, vrlo rado će je plasirati na tržište, jer se litar rakije ovog voća kreće od 1.000 do 1.500 dinara.
Ipak, od trenutne veličine zasada, kaže Filipović, ne bi mogao u potpunosti da obezbedi egzistenciju, ali smatra da bi proizvodnja zasnovana na površini od dva hektara mogla da omogući dovoljno sredstava za život.
Napominje i da je mušmula puna vitamina, te da sadrži veću količinu vitamina C u odnosu na limun i pomorandžu.